Сви моји синови

У Пекићевом роману Беснило пуковник Донован наједном узвикне „Нека сам проклет, ако разумем зашто Словени за сваки поступак разлоге копају по небу. Никад себи испод тура. Увек то мора бити нешто велико и универзално. Никад мало и лично“. У реченом крику хладноратовског шпијуна насталог из пера поетичног, а у социјализму контроверзног српског романсијера и аристократе међу писцима, како је књижевник и есејист Мирко Ковач описивао Борислава Пекића у својим