Уметност фотографије: Жељко Синобад

- Забележио сам атмосферу, кад нема игла где да падне, која је прославила Гучу. Она је симбол једног времена. У фокусу је човек којег сам тада упознао. Позвао нас је да седнемо са њим и друштвом. Како нисмо имали пара да останемо, сместио нас је и нахранио свадбарским купусом. Он је амбасадор старог домаћинског српства, који уме и сад да угости бар десетак људи из целог света. Зна да прихвати људе. Зато су му раширене руке - објашњава, за "Новости", Синобад.