Дан када се срушио свет диносауруса

Научници су се докопали записа најгорег дана на Земљи; свакако најгорег у последњих 66 милиона година.

Он се налази у облику комада стене од 130 метара извађеног испод Мексичког залива.

То су седименти који су се сложили од првих секунди до првих сати након што је огроман астероид ударио у нашу планету.

Знате о ком догађају говоримо - оном за који научници данас верују да је заслужан за изумирање диносауруса и успон сисара.

Сведочанство у високој резолуцији ове катастрофе открио је британско-амерички тим, који је провео неколико недеља 2016. године бушећи оно што је остало од кратера насталог у удару.

Данас се ова 200 километара широка структура налази испод мексичког полуострва Јукатан, са најбоље очуваним централним деловима који се налазе уз обалу луке Чиксулуб.

Тим је извукао велико дугачко језгро стене, али конкретно парче од 130 метара документује први дан онога што геолози називају Кенозоиком или како неки други воле да кажу: Доба сисара.

Кратер Чиксулуб - Удар који је изменио живот на Земљи

• Дванаест километара широко тело ископало је рупу у Земљиној кори широку 100 километара и дубоку 30 километара
• То се потом урушило, оставивши за собом кратер широк 200 километара а дубок неколико километара
• Средиште кратера одскочило је и поново се урушило, створивши унутрашњи прстен
• Данас је већи део кратера закопан на дну мора уз обалу, испод 600 метара седимената
• На копну је прекривен кречњаком, али је његов обод истачкан низом вртача.

Сегмент је кошмарна збрка изломљеног материјала, али његов садржај је сложен тако да научници кажу да на основу њега могу да разлуче јасан наратив.

Дном дубине двадесетак метара доминира стаклени отпад. То је стена која се отопила од врелине и притиска удара. Она је обавила доњи део кратера у наредним секундама и минутима.

Затим прелази у велику количину испуцале отопљене стене - последица експлозија док је вода нахрупила преко усијаног материјала.

Вода је потекла из плитког мора које је у то време прекривало ову област. Њу је удар привремено истиснуо одатле, али кад се вратила, додир с узаврелом стеном сигурно је покренуо агресивну реакцију. Нешто слично деси се у вулканима кад лава дође у додир с морском водом.

Ова фаза покрива прве минуте до сат времена. Али вода наставља да навире, испуњава кратер, а горњих 80 до 90 метара језгра сачињен је од сопственог отпада који се налазио у овој води и на крају био испран кишама. Веће фрагменте првобитно је следио све финији материјал.

Временски след за ово су први сати после удара.

А онда, на самом врху 130-метарског дела језгра налази се доказ о цунамију. Сви седименти нагињу у једном правцу, а њихова организација сугерише да су настали у догађају велике енергије.

Научници тврде да би удар изазвао џиновски талас који би се разбио о обале стотинама километара од кратера. Али овај налет усмерен ка споља имао би и повратни пулс, и управо отпад који је носио тај цунами данас служи као горњи поклопац овог сегмента стене.

„Ово је све и даље Дан први&qуот;, каже професор Шон Гулик са Тексашког универзитета у Остину.

„Цунамији се крећу брзином млазњака. Двадесет четири сата сасвим је довољно времена за таласе да оду и поново се врате&qуот;, рекао је он за ББЦ.

Тим професора Гулика сигуран је у тумачење које се тиче цунамија зато што су са талозима помешани маркери земљишта и угља - докази великих пожара које би на оближњим копнима изазвала врелина од удара - а које је у кратер вратио пулс повратног таласа.

Запањујуће, оно што тим не види нигде у сегменту језгра од 130 метара јесте присуство сумпора. То је изненађујуће зато што би астероид ударио у дно океана састављено можда у трећини од минерала који садрже сумпор, као што је гипс.

Из неког разлога, сумпор мора да је првенствено избачен или је испарио. Али то само поткрепљује популарну теорију како су диносауруси доживели крај.

Толико сумпора помешаног са водом и избаченог у небо драматично би охладило климу, отежавши живот свим биљним и животињским врстама.

„Глобални климатски модел сусрео се са сто гигатона (милијарди тона) сумпора избаченог у атмосферу и то је довело до пада температуре од 25 степени најмање наредних 15 година, због чега се већина планете нашла на температури испод нуле&qуот;, каже професор Гулик.

„А конзервативна процена за количину испуштеног сумпора је 325 гигатона. То је ред величина већи од онога што бисте добили из вулкана као што је Кракатау, који такође може да охлади климу на један краћи период.&qуот;

Сисари су успели да се извуку из те катастрофе, али диносауруси нису.

Истраживање професора Гулика и његовог тима објављено је у Зборнику радова Националне академије наука (ПНАС).

(ББЦ Невс, 09.24.2019)