Светски дан учитеља: Упознајте учитеље који ђаке образују, возе у школу и са њима играју фудбал

Учитељица Емина Реџовић Чокић живи у Пријепољу, запослена је у Основној школи „Светозар Марковић&qуот; у Бродареву, а ради у издвојеном одељењу у селу Ивезићи, на обронцима Јадовника.

Сваког дана од Пријепоља до овог планинског села Емина пређе 36 километара, али јој то не пада тешко, јер је горе чекају њених - четворо ученика. Они чине читаву школу.

„Деца буду срећна и весела. Кад видим на дечијим лицима да се нешто променило, то ме гура напред&qуот;, каже за ББЦ на српском Чокић.

Поводом Светског дана учитеља и наставника, који се обележава 5. октобра, ББЦ је разговарао са троје учитеља који раде у забаченим школама, тачније, у издвојеним одељењима са мање од 10 ђака - њиховим изазовима и радостима.

• Преживљавање уз два посла: „Нико то не ради из љубави&qуот;
• Шта деца мисле о пријемном и зашто су на улици
• Ђаци би да уче одбрану и заштиту

Деца жељна дружења

Матична школа у Бродареву ових дана пуни сто година и понос је Златиборског округа.

Прослави се радује и издвојено одељење - Чокић и њено четворо ученика - предшколац, девојчица која похађа други разред и два дечака четвртака.

„Та деца не долазе из сиромашних породица, али су одсечени од света и ретко силазе у град.

„Скоро сам дала задатак да напишу шта све у ово време има на пијаци од сезонског воћа и поврћа, али та девојчица то не зна - она никад није била на пијаци&qуот;, наводи Емина.

Деца са села су, каже, као и у граду, врло заинтересована за рачунаре и дигитализацију, али су највише жељни људи, дружења и прича.

„Ја се зато не одвајам од њих, једемо заједно, играмо се жмурке и фудбала - потпуно се саживимо&qуот;, додаје учитељица.

О мањку људи, па и деце, доста говори податак да јој на родитељски некад дођу два родитеља, јер су у школи браћа и сестре.

Тешко је, наводи Чокић, радити са децом различитог узраста, јер је важно све ускладити и задржати пажњу ученика на њихово градиво.

Мада има и предности, каже, понекад деца подстичу једни друге.

„Деси се да ова два дечака кажу девојчици у другом разреду `како то не знаш, то је лако, шта ћеш кад дођеш у четврти`, а занимљиво је и када се она јави за њихов задатак, иако је две године млађа&qуот;, истиче Чокић.

Зими прво гледате - има ли снега

Како је попети се до Ивезића?

Зими је - одговара учитељица - најтеже, јер нема обезбеђеног превоза. До школе не путује само она, већ и ђаци и по неколико километара.

„Зими ујутро прво гледате да ли има снега. Ако га има, онда су у ауту обавезни лопата, крамп, канта соли и ланци&qуот;.

Тада је муж вози, а онда део пута морају да пређу и пешке.

Ова 31-годишња учитељица има искуства и у раду са по једним учеником, и то у неколико наврата.

„Имала сам ту једну девојчицу, али смо стигле на разна такмичења - и рецитатора и из математике. Ништа је није омело што је сама, баш је била дивна и вредна&qуот;, каже Чокић.

Свако село је на измаку, одлазе људи, и то је изразит проблем, додаје она.

Учитељи у Србији у бројкама

• 16.073 наставника разредне наставе запослено је у Србији - и на одређено и на неодређено у овој школској години
• 59.758,53 динара је просечна нето плата учитеља (који има 15 година радног стажа), подаци су Министарства просвете
• 3.350 редовних основних школа (1134 матична и 2216 издвојених одељења) било је на крају школске 2017/18.
• 536.528 ученика похађало наставу, од тога 57.615 у издвојеним одељењима школске 2017/18. - подаци су Републичког завода за статистику

Школа покретач за цело село

Тај проблем нема учитељ Марко Чикарић, који ради у сеоској школи ,,Светислав Мирковић-Ненад&qуот; у Товрљанима, селу на надморској висини од 600 метара на планини Соколовица.

Најудаљенија школа у општини Прокупље је, каже Чикарић, покретач читавом селу које броји свега 500 становника.

„Да није школе тај крај би замро, а ја се трудим да свако дете задржим. Поподне неће кући да оду и мени је то много лепо. Искрено, дао сам себе горе. Не бих сад отишао у град да кренем све од нуле&qуот;, истиче учитељ.

Школа је отворена 2015, после 25 година паузе, и има укупно седам ученика. Једно предшколског узраста, три првака, два трећака и једног у четвртом разреду.

Марко има 29 година и откад се запослио ради у овој школи. Прве године су му друштво правила свега три ђака.

Учитељски голф

Ипак, уз помоћ „ђачког&qуот;, а у ствари учитељског - голфа двојке готово целе зиме стижу до школе.

„Једно дете је релативно близу, остали живе шест или седам километара од школе. Зато их ујутро мојим аутом покупим и већ у колима креће песма, граја. Можда само недељу дана зими не успемо да одемо&qуот;, описује Чикарић.

И овај учитељ дневно пређе 70-80 километара.

„Ја сам и покретна продавница и апотека. Мештани ми направе списак намирница, па их ја понесем из града, јер су они одсечени од света&qуот;, каже он.

Захваљујући донацијама и помоћи локалне самоуправе, каже, школа је доста добро опремљена - обновили су столарију, имају белу таблу, лаптоп рачунар, пројектор, а у дворишту су им клацкалица и фудбалске голове.

„Школа је у приватној кући, човек нам је уступио без накнаде, све док постоји потреба за школом&qуот;, поносан је Чикарић.

Децу доводи редовно на приредбе у матичну школу у Малој Плани. Често обилазе и цркве и манастире у околини, када је неки празник.

„Сваке године нам дође одељење из неке градске школе и дамо приредбу за село, а за Нову годину обавезно добију пакетиће&qуот;, каже он.

Брига о деци, настави и дрвима

Ипак, када ће одржати приредбу некад зависи од временске прогнозе.

Са временским условима, посебно зими, боре се тако што ложе, а дрва набављају од једног мештана.

Тиме се Марко сам бави, јер немају помоћног радника. Једном недељно му прави друштво наставник енглеског Страхиња Арсић.

Током зиме, кад не могу напоље - деца у учионици гледају Бранка Коцкицу или бајке и цртане филмове.

„Значило би да имају телевизор, овако користимо пројектор, али се на њему слабо види кад угреје сунце.&qуот;

И остале жеље су му скромне - још нека клацкалица или тобоган и љуљашка за школско двориште.

Како живе и раде остали учитељи у Србији?

Снежана Милојковић, председница Савеза учитеља Србије, каже да је положај учитеља далеко од ружичастог. Кад год крене реформа - први су на удару.

„Све креће од првог разреда и ми се стално усавршавамо и прилагођавамо. Деци су дата велика права и ми то подржавамо, али треба да им буду одређене и неке обавезе&qуот;, наводи Милојковић.

Учитељи обављају врло одговоран посао, каже, за просечну плату од око 60.000 динара.

„Учитељ мора да буде и глумац, лекар, педагог и психолог, те би плате могле да буду веће, имајући у виду колико радимо&qуот;, истиче Милојковић.

Овај посао у Србији може да се ради само из љубави, каже за ББЦ учитељица Биљана Марковић из Колубарског округа.

„Наравно да нисмо плаћени довољно. Полицајац са четвртим степеном има 64.000 плату, а наставник с факултетом има 50 и нешто&qуот;.

Ипак, ни после 20 година радног стажа не жели да мења позив.

„Можда бих ја са трећим степеном могла да зарадим много више, али не желим, овај посао волим&qуот;, истиче Марковић.

Она живи у Ваљеву, а ради у Основној школи „Милован Глишић Ваљевска Каменица&qуот; - у издвојеном одељењу Доња Каменица.

Школа стара 190 година

Ова школа постоји од 1829. године - прва је имала кухињу у Србији, као и тушеве још пре Другог светског рата, када у селу није било купатила.

„Долазила су ту деца за викенд да се среде, као и учитељи. И даље имамо пећ у којој се вода грејала за купање&qуот;, наводи она.

Поред традиције, школа данас има троје ђака - предшколца и две ученице првог и четвртог разреда.

Пре почетка школске година Биљана направи план, тако да међусобно повеже наставе из различитих предмета и за различите узрасте, а често организује и тематске дане.

„Ако се ради Свети Сава, то радим и у првом и у четвртом, радимо текстове на српском. На ликовном цртамо, три, четири часа пре тога предајем о лику Светог Саве, само не оптерећујем млађе неким подацима и годинама&qуот;.

Ученицима на селу су очигледна наставна средства и река и брдо и све што их окружује, додаје она.

„Често ученике водим на мини излете, Сабор народне традиције, а редовно држим часове под бором - направимо учионицу, изнесем и тепих и клупе. Трудим се да виде све оно о чему им причам&qуот;, истиче Марковић.

Ова школа се налази уз магистрални пут Ваљево-Лозница и док је трајала изградња - учитељица је успела да убеди раднике да направе паркинг, степениште и кошаркашко игралиште.

Иако ово одељење, како она каже, ваљевске градске власти кошта 12.500 месечно, помињало се почетком 2019. да ће га затворити, управо због малог броја ђака.

Љубав у послу и посао с љубављу

Биљана се свим силама борила против тога и успела.

„Користим то што имам. Школа је функционална и опремљена, а од наше креативности зависи како ће настава изгледати&qуот;, објашњава Марковић.

Највише наставних средстава је из осамдесетих година прошлог века - попут графоскопа, док пројектор учитељица доноси из матичне школе.

„Идем на посао радосна и насмејана, немам проблематичну децу. Дешавало се да мојих петоро буде боље од педесеторо из матичне школе на окружним такмичењима и смотрама.

„Ујутро ученице довезу родитељи јер имају старију децу, која чекају аутобус за матичну школу, а поподне их ја преведем преко улице на пешачком - ризично је да иду сами&qуот;, наводи учитељица.

Кад је снег или пада киша, зове родитеље да дођу по њих или ако они не могу, домар их одвезе кући.

„Детету не сме да фали длака с главе и ја их, заиста гледам као своје.

Лепо ми је све што је везано за децу и за мој посао, јер ово не може да ради нико ко не воли децу&qуот;, закључује Марковић.

Светски дан учитеља је установљен 1994. у знак сећања на усвајање Препоруке Унеска о статусу учитеља и наставника - документа који је поставио темеље о правима и одговорностима учитеља, њиховог запослења и образовања.

Ове године Светски дан учитеља посвећен је младима, који су „будућност професије&qуот; кроз бројне прославе широм света, а централна манифестација ће се одржати у седишту Унеска у Паризу 7. октобра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.05.2019)