Србија и Турска: Шта је све опстало после неколико векова турске владавине
Турци су на просторима Балкана провели неколико векова, тако да је грађанима Србије остало доста тога у наслеђу.
Јањичар са исуканом сабљом стоји на путу и показује правац, гости потом пролазе кроз велики ђеврек од картона и наилазе на овна набијеног на колац/ражањ.
Не, у том угоститељском објекту нема бечке и париске шницле, само бегова чорба, шиш-ћевап, соган долма, сутлијаши, баклаве и тулумбе.
И трбушни плес.
Идејни пројекат Димитрије Мите Пантића, млађег референта, о мотелу за уморне турске возаче није остварена у пракси, али не његовом кривицом.
Велики број турских туриста и поред тога редовно долази у Србију, а данас им се придружио и председник те државе, Реџеп Тајип Ердоган.
Зато смо саставили листу од три начина на који Турска веома утиче на Србију и Балкан.
Не, мелоса нема.
- „Јутро је“: Како је Истанбул славио уз Наду Топчагић и коло
- Шта изручење једног Курда говори о политици Србије према Ердогану
- Битке за велике градове у три слике: Истанбул, Београд и Загреб
Језик
Авлија, ајвар, барјак, буразер, чарапа, чорба, ћуприја, ћилим, дугме, ексер, јогурт, капија, лакрдија, мердевине, паре, ракија, таван, зејтин, хајдук...
Турски језик је део свакодневног говора у Србији и читавог Балкана.
„Тренутно је у употреби око 3.000 турцизама&qуот;, каже за ББЦ Мирјана Теодосијевић, професорка турског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Међутим, како каже, све их је мање и мање, а тај тренд постоји последњих 20, 30 година.
„Млађи их знатно мање користе... Држим те предмете на факултету и када поставим неко питање - на пример, који је турцизам за зид - углавном не знају&qуот;.
Како наводи, у Југославији је коришћено знатно више турцизама - око 8.000 - пре свега због популације исламске вероисповести на територији Босне и Херцеговине.
„Кроз историју, све до краја 19. века, био је велики утицај турског језика на овдашњи живот - ширили су га турска администрација, војска, као и овдашњи људи који су примили ислам.
„Тога више нема, данас је страшно велики утицај енглеског&qуот;, наводи Теодосијевић.
- Ердоган изгубио Анкару на изборима
- Бес због понављања избора у Турској
- Турска: Бирач од 165 година и стан у којем живи 1.000 људи
Ипак, турцизми и даље имају стилску функцију у језику, али углавном код књижевника старијих генерација, додаје.
„Највише их има у религији, јер највећи верски изрази - џамија, муфтија, намаз... - никада нису превођени, али има их у бројним другим областима&qуот;.
Њен омиљени?
„Јок, што значи нема и бре. Волим и вала, што је исламска заклетва валахи билахи, тј. тако ми бога. Ми вала користимо за појачавање нечега.
Теодосијевић ту истиче и једну занимљивост о турским туристима.
„Они овде, ако изузмемо млад свет који долази за викенд, углавном стижу турама Траговима нашег царства, па често очекују да људи овде знају турски.
„Чак се и чуде кад их неко не разуме&qуот;, наводи она.
Храна
Шта сте прво урадили јутрос кад сте се пробудили?
Већина грађана Србије је урадила исто - попила кафу. Црну, турску, јаку, из џезве. Уз ратлук, по могућству.
А за доручак можда бурек?
„Сувишно је уопште говорити о томе колики је утицај турске гастрономије на храну у Србији&qуот;, каже за ББЦ на српском Ненад Јовановић, професионални кувар.
„Многа наша класична јела у ствари су пореклом турска&qуот;.
На пример, сарма за коју у Турској кажу соган долма, пилав, ђевреци и други пекарски производи...
„Ајмокац, пилав, мусака, сармице од зеља, киселог купуса, све пите за које ми кажемо сарајевске... Има ту доста занимљивих јела.
„Па слаткиши - тулумбе, баклаве, туфахије... То су све турски специјалитети&qуот;.
Као главне карактеристике турске кухиње углавном се истичу чорбе, много поврћа и зачина.
„Јунеће и јагњеће чорбе највише, с обзиром на то да су муслиманске вероипосвести&qуот;, каже Јовановић.
„Са те азијске стране стигли су зачини и чајеви, које ми нисмо толико усвојили као друге земље које су биле део Отоманског царства.
„Зато имамо ту лошу навику да пијемо доста кафе&qуот;.
Ако је бурек пореклом из Турске да ли и тамо постоји подела на прави са месом и богохулни са сиром, пицом, вишњама и чиме све не?
„Нисам сигуран да имају толико врста као што смо ми направили. Ми то све прилагодимо како нама одговара&qуот;, каже уз осмех.
„Мислим да је та ортодоксна верзија само са месом&qуот;.
Серије
Љовисна, Касандра, Руби и Фернандо Колунга некада су били суверени владари телевизијског програма и мерења гледаности у Србији.
Међутим, пре десетак година замениле су их велике - често и трагичне - љубави са истока.
„Прва турска серија која је овде направила успех био је Сулејман Величанствени&qуот;, каже за ББЦ на српском новинар Драган Илић, телевизијски критичар.
„Реч је о високобуџетном историјском спектаклу у којем је кроз причу Сулејмана приказана турска позиција и традиција на простору Балкана&qуот;, додаје.
Та серија била је веома популарна и у Турској, али је тамо изазвала и доста контроверзи.
„Фундаменталистички кругови нису баш благонаклоно реаговали, сматрали су да серија руши лик и дело великог султана&qуот;, наводи Илић.
„Није им баш пријало да га виде у љубавним сценама или да га неко прикаже као заводника&qуот;.
Поред историјских популарне су и серије које се баве животом обичне породице.
„То су све приче из савременог живота у којима може да се пронађе свака породица на Балкану&qуот;, истиче Илић.
„Модел заплета је мање више исти - породица решава различите перипетије, засноване на транзицији из традиционалне Турске ка модерној и европској&qуот;.
Звучи ли вам то можда познато? Бољи живот, Срећни људи, Породично благо, познато?
„Гледајући турске серије ниједног тренутка не можете да приметите да је тамошње друштво веома поларизовано, уз борбу за власт, политичка препирања, исламизацију и одмак од Кемала Ататурка, чији су лик и дело до пре 20 година били неупитни.
„Исто тако ни из Срећних људи не бисте могли да претпоставите да је реч о серији из земље у рату - опет су тема породица, транзиција и економски проблеми&qуот;.
Због тога можда и не чуди да звезде турских серија увек изазову доста пажње када одлуче да посете неку од земаља бивше Југославије.
Један од њих је био Али Риза, из серије Кад лишће пада, а којег је Илић описао као „турског Гигу Моравца&qуот;.
„Истраживања гледаности показују да комерцијалне телевизије, пре свега Пинк, програмску шему заснивају на најмање једној турској серији.
„Оне су увек у 20 најгледанијих, али увек иза домаћих&qуот;, наводи Илић.
Дакле, имају велику публику, а једна жена је Илићу рекла да турске серије гледа „зато што се види да је памук квалитетан&qуот;.
„Домаћи гледаоци у њима препознају нешто што је на Западу готово архаично - шпорете на дрва, на пример, док су намештај и уређење стана често слични&qуот;.
Ипак, он истиче да би турске серије могле да имају и едукативну улогу.
„Пре свега због честих тема породичног насиља и положаја жена... То је донекле и субверзивни елемент, јер се конфротира традиционалном начину размишљања у Турској&qуот;.
Можда и у Србији?
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.07.2019)
Трагедија у Тузли: 11 мртвих у пожару у Дому пензионера, оставка директора
