Мој Пети октобар
Данас 08.10.2019 | Пише: Чедомир Петровић
Била је 1953. година. Отац је скоро сваке вечери имао представе у „Београдској комедији“ на Теразијама. Мајка и ја смо често ишли увече да га сачекамо, па смо се заједно враћали кући.
Још у позоришту сам осетио да се нешто чудно дешава. Када се завршила представа, појавио се управник и обратио се целом ансамблу и осталим члановима позоришта. Шта је говорио, не сећам се. Знам само да смо сви изашли на улицу, која је била препуна људи. Многи носе упаљене бакље. Вичу. Ухватио сам чврсто за руке мајку и оца. Пошли смо према споменику Књазу, код Народног позоришта. Смењивали су се неки људи који су говорили и викали. Народ се драо из петних
