Бити логичан до краја
Данас 10.10.2019 | Пише: Мухарем Баздуљ
Поводом позоришне критике "Коњунктурно противљење" или списак "места које режим поседује" Једна од најљепших пјесама великог енглеског пјесника Вилијама Блејка зове се „Лондон“. У њеној посљедњој строфи, пјесник је сковао фразу „Марриаге хеарсе“ што би у преводу била „мртвачка кола брака“.
Читајући ову пјесму више од стотину и педесет година након што је написана, филозоф Емил Сиоран биљежи да је штета што је Блејк написао „мртвачка кола брака“ умјесто „мртвачка кола љубави“ додавши како је ово пјесниково сужавање нешто због чега треба жалити. Сјетио сам се ове Сиоранове реплике након што сам у суботу у „Данасу“ прочитао један од најбољих политичких коментара објављених посљедњих мјесеци у нашој штампи. Жанровски, тај текст није (барем
