Победник писао Београду: “Питам се, где је данас твоје лице…”

Годинама гледам твоја лица. Забринута и одлучна. Храбра и насмејана. Препознајем те у пензионерима и конобарицама. Студентима и возачима трамваја. Продавачицама сладоледа и грађевинским радницима. И питам се, где је данас твоје лице избраздано падовима и победама. Гледам са свог места међу облацима како те присвајају из високих кула и ограђених кућа. И док полако нестајеш у бетону и челику, пушташ своју децу да траже срећу на другом месту. Годинама слушам како се