Slučaj glumca G. J. i pomilovanje umetnika
Danas 15.10.2019 | Piše: Zoran R. Tomić
Povodom teksta Milana D. Špičeka "Ima li milosrđa za Gorana Jevtića?" (Danas, 11. oktobar) „Nije li jedan od naših najvećih problema upravo beznačajnost? Nije li upravo ona naša sudbina? A ako jeste, je li ta sudbina naša sreća ili nesreća? Naše poniženje ili, pak, naše olakšanje; beg, idila, zaklon?“ (Milan Kundera, Zavesa)
Ne, ovo nije – u prvom redu – tekst o „slučaju“ glumca G. J. i incidentu za koji je osuđen. Više je mala beleška o umetnicima, o njihovoj odgovornosti, pa i o ravnopravnosti. Elem, umetnički trans, koncentracija tokom zahtevne i naporne predstave, koncerta, performansa, režiranja i sl. potrebuje svojevrsno lečenje, pročišćavanje – proces povratka životu van scene, kada se magija završi. Iscrpljeni, emotivno prazni, oni po pravilu ostaju sami – i kada su okruženi
