Seksualno uznemiravanje ili kurs zavođenja devojaka na ulici
Postoji globalna industrija u porastu, koja prodaje onlajn kurseve kako u krevet odvesti što više žena, za što kraće vreme. BBC novinar predstavio se kao mladi zavodnik u pokušaju kako bi zavirio iza kulisa.
Stojeći ispred slavnog hotela Savoj u centru Londona, čekam sa grupom učenika da predamo 700 dolara osnivaču i glavnom instruktoru Ulične privlačnosti.
Edi Hičens odmah pridobija svu pažnju, dok se muškarci oko njega tiskaju da bi čuli uvodno slovo za članstvo u kampu za obuku.
„Zdravo, ja sam Edi. Ja sam heteroseksualni zavisnik od seksa. Igru vodim od 2005. godine, a kao trener predajem od 2011. godine."
„Igra" je biznis težak više miliona dolara u kom muškarci uče druge muškarce kako da smuvaju žene.
Nema ničeg novog u tome što muškarci pokušavaju da smuvaju žene.
Ali u ovo digitalno doba, treneri zavođenja prodaju internet kurseve kako odvesti u krevet što više žena, za što kraće vreme.
- „Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene
- Odbačena tužba protiv Kevina Spejsija
- Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
Oni su deo sve rasprostranjenije globalne industrije uvezane preko mreže internet video kanala sa stotinama hiljada pretplatnika.
U ovim videima i kampovima za obuku, pravilima se uče samo muškarci.
Žene nisu čak ni svesne da su deo igre.
Igre koja može dovesti do stalnog uznemiravanja na ulici i opasno zamagljuje granice dobrovoljnog pristanka.
Hičens daje znak ostatku članova grupe da se predstave, uključujući i mene - novinara na tajnom zadatku koji se predstavlja kao novi regrut.
Radi se o mešovitoj međunarodnoj bratiji. Tu je kuvar iz Amsterdama, bivši američki mornarički oficir, inženjer softvera iz Brazila, kompjuterski programer iz Dablina i lekar iz Mančestera. Zatim na red dolazim i ja.
„Zdravo. Ja sam Majkl Gibson", kažem, vodeći psihološku borbu sa samim sobom da zapamtim vlastito lažno ime. „Ja sam početnik u 'dnevnoj igri' koji je nedavno raskinuo sa devojkom sa kojom je bio šest godina."
I samo tako, ulećem duboko u najneobičniji iskustvo svog života - putovanje u industriju zavođenja.
A-Igra
Adnan Ahmed je prošao obuku za Uličnu privlačnost.
Danas se nalazi u zatvoru, gde čeka presudu za pretnje prema mladim ženama i zlostavljanje.
Ali pre samo godinu dana, on se predstavljao kao „umetnik zavođenja" po imenu Adi A-Igra.
Ahmed se muvao po užem centru Glazgova sa kolegama „pomagačima", tajno snimajući interakcije sa nesvesnim ženama na ulici.
Jedna od njegovih koleginica sa faksa dojavila mi je da je na svoj Jutjub kanal Ahmed okačio više od 250 videa (uključujući neke od onih koje je snimao u tajnosti), hvaleći se seksualnim podvizima.
„Razlog zašto ovo radite je da odvedete nekog u krevet", rekao je u jednom videu. "Samo hrabri uspevaju."
Ovo je bilo mnogo više od mizoginije jednog muškarca.
Ovo je bila profesionalna obuka iz životnog stila, sa sve udicom, i nešto što je delovalo kao zapanjujući dijapazon žargona: „snimci sa terena", „LMR", „osvajanje telefonskog broja", „recke".
To je rečnik onoga što „umetnici zavođenja" poput Ahmeda zovu Igrom.
U jednom videu, Ahmed se hvalio nečim što je nazvao „seks iste noći". Kasnije na istom snimku, snimio je ženu kako spava sa neupotrebljenim kondom kraj nje.
Ahmed je čak na internet postavljao audio snimke vlastitog seksa. Nije delovalo kao da su žene svesne da ih snimaju. Njihov dobrovoljni pristanak na to da budu snimane nije delovalo kao bilo čija posebna briga.
„Ona je u fazonu, zašto stavljaš kondom?", rekao je gledaocima jednog videa.
„Da biste posle mogli argumentovano da negirate. One žele da preuzmete vođstvo. Ne zaboravite da ovo nije silovanje... Slušajte njena postupke, njeno telo, a ne njene reči."
Mete
Pronašao sam dve žene kojima je Ahmed prišao. Obe su mi rekle da su njihovi susreti sa njim ostavili traga na njima.
Bet je hodala sama u užem centru Glazgova nakon što je završila smenu na poslu.
Bila je mračna novembarska noć kad joj je Ahmed preprečio put.
„Bio je u fazonu: 'Oh, jesi li ti Ruskinja?'", prisetila se Bet.
„Pominjao je period dok je bio u Ukrajini ili tako negde kad je angažovao prostitutke. Govorio je da bih ja bila 'bolja od prostitutki'. Imao je jeziv nastup."
Rekao je da se zove Adi. Uporno je od Bet tražio njen telefonski broj i uporno pokušavao da je dodirne.
„Odbila sam ga bezbroj puta", rekla je Bet. „Smišljala sam izgovore, a on mi je govorio: 'Oh, neka, nema veze, ono, samo mi daj telefonski broj, šta god'."
Bet je bila uznemirena i mislila je da će je on ostaviti na miru ako mu da svoj broj.
„Znao je da idem na autobusko stajalište i znao je da ću biti sama oko sat vremena čekajući autobus."
„I zato sam ostala na telefonskoj vezi sa majkom čitavih trideset minuta, iz mere predostrožnosti, govoreći joj šta se dešava, a ona je sve vreme pokušavala da me umiri."
Bet je znala da to nije samo obično muvanje. Sve je delovalo pogrešno.
„Uopšte nije bezazleno", rekla je. "Čitavu noć sam bila prestravljena."
Ahmedov prijatelj tajno je snimao dok je ovaj prilazio dvadesetogodišnjoj Emili, studentkinji iz Glazgova. Ahmed je potom okačio video snimak na svoj Jutjub kanal.
Njeno iskustvo nalik je onima o kojima sam slušao od mnogih žena koje su iskusile ulično uznemiravanje.
„Najsmešnije od svega je što sam tokom čitavog tog razgovora sedela tamo pokušavajući da smislim način kako da ga ljubazno odbijem", objasnila je ona.
„Ne želimo da neko kaže da smo 'kučke' samo zato što smo odbile nekoga. Ne želimo da za nas kažu da smo 'bezobrazne' samo zato što smo grubo prekinule interakciju."
Na video snimku, koji je u međuvremenu obrisan, Ahmed je tvrdio da bi sigurno imao seks sa Emili da ju je sreo na letovanju.
Ili, kao što je to on definisao, bio bi to „kres u istom danu".
„To me izluđuje, da on toliko jezivo sve pogrešno protumači, dovodi me do ludila", rekla je Emili.
„Muškarci koji automatski pretpostavljaju da žene žele da imaju seks s njima sastavni je deo mnogo većeg problema u našem društvu. On verovatno nije mislio da je to nešto veliko, rekavši samo da je ova osoba 'seks šema u istom danu'. Ta čitava interakcija bila je pogrešno tumačenje svih mojih signala."
Emili i Bet nisu bile usamljene. Snimio sam video prilog za digitalnu platformu škotskog BBC-ja The Social o svemu što sam otkrio od Ahmedu. Snimak je postao viralan, sa oko dva miliona pregleda u prvih nekoliko dana.
Grupa zabrinutih žena izašla je na ulice Glazgova da demonstrira. U Škotskom parlamentu, premijerka Nikola Sterdžen rekla je da je bila „šokirana i zgrožena" onim što je videla u mojoj reportaži.
A sve više žena izlazilo je u javnost s novim informacijama. „Ovaj muškarac me je proganjao mesecima čekajući na mene ispred mog radnog mesta"... „Ovaj tip me je pitao da li može da me 'otprati kući', a onda je postao agresivan prema meni".
„Rekla sam mu koliko imam godina, a on nije prestajao da mi se obraća. Ponašao se kao veliki čudak".
Gotovo sve priče govorile su o neprijatnim susretima. Činilo se da mnogi prelaze granicu od upornosti ka uznemiravanju.
Neki su - kako se kasnije ispostavilo - bili krivična dela.
Više od desetak žena dalo je detaljne opise policiji posle objavljivanja moje reportaže. Posle samo dva dana od njenog objavljivanja, Ahmed je uhapšen i optužen za niz incidenata u kojima se ponašao preteće i zlostavljački.
Kamp za obuku
Kad sam prvi put počeo da istražujem Ahmeda, nisam znao da je on deo šire industrije zavođenja.
Od tada sam saznao da je samo jedan od na desetine zavodnika na internetu. Oni dele tehnike zavođenja i unakrsno se promovišu na Jutjub kanalima.
Kad su u pitanju obećanja brzih rezultata, jedna grupa se isticala u odnosu na sve ostale: Ulična privlačnost. Ova kompanija nudila je nešto što je opisala kao kampove za obuku posle kojih će muškarci „privući zgodne žene u roku od dva dana".
Ulična privlačnost imala je više od 110.000 pretplatnika na Jutjubu.
Njen osnivač Edi Hičens čak je naplaćivao preglede jednog od njegovih seksualnih podviga snimljenih u tajnosti.
„Snimanje tako intimnih stvari generalno gledano nije lako", objasnio je Hičens u jednom videu.
„Ukoliko devojka zna da je snimaju ona se očigledno neće ponašati prirodno i gotovo sigurno neće dozvoliti da bude zavedena iz straha od ukaljane reputacije."
„Zato što smo mi [Hičens i njegov saučesnik] želeli da dočaramo prave reakcije, to je moralo da bude snimljeno u tajnosti. U gerilskom stilu."
Štaviše, Ulična privlačnost obučila je i Adnana „A-Igra" Ahmeda. Kamp za obuku koji je on pohađao snimljen je i okačen na njegovom Jutjub kanalu.
Zbog toga sam na kraju završio ispred hotela Savoj u centru Londona na kursu za obuku mladih umetnika zavođenja.
Bio je sparan dan i nosio sam debelo postavljeni kaput da bih sakrio kameru i mikrofon.
U kampu za obuku bila su još šestorica učenika, a moj trener bio je osnivač Ulične privlačnosti Hičens lično.
Prvi zadatak bio je prići ženi u roku od 30 sekundi.
I ja sam, poput ostalih učenika, prošetao Londonskim mostom, koji je bio prepun uniformisanih policajaca i živopisnih demonstranata, učesnika u događaju u organizaciji Pobune protiv istrebljenja.
Na kraju sam naleteo na dve žene koje su stajale i gledale jednu od sprejom išaranih bina na kojima su muzičari držali tonsku probu.
Nisam imao pojma šta da im kažem. Bila je to moj prvi test u tom danu i već sam imao problema. Pitao sam njih dve da li je to neka vrsta koncerta.
„Ne", nasmešila se jedna. "Ovo je protest."
Moje pitanje zapravo je bilo toliko naivno da je uradilo posao. Počeo sam da ćaskam sa njima i na kraju mi je druga žena pružila letak.
Razgovor se završio pristojno. Oprostio sam se od njih i vratio se čoporu. Ovo treneri zavođenja zovu „hladnim pristupom".
Rečeno mi je da je potpuno nebitno da li mi se žena dopada ili ne. Hičens je izdvojio „metu" i poslati smo da joj priđemo tako što ćemo joj preprečiti put.
Polaznici kampa sada su nosili mikrofone kako bi Hičens mogao da nas prisluškuje i oceni našu izvedbu.
Žene to nisu znale. Nije mi promakla ironija čitave situacije. Ja sam koristio tajnu filmsku opremu da bih razotkrio grupu koja je tajno snimala druge žene. Morao sam da zadobijem poverenje a da se ne razotkrijem kako bih sačuvao svoj paravan.
A od tih prilazaka ženama bilo mi je strašno neprijatno. Sve vreme sam razmišljao o svojoj sestri i rođakama i šta bi one mislile da se nađu na meti polaznika ovog kampa.
Doktorka Rejčel O'Nil, profesorka sa Londonske škole ekonomije, proučava industriju zavođenja već 10 godina.
„Postoji ideja da zavođenje u suštini ima obrazac koji muškarci mogu da slede kao način za interakciju sa ženama. Dobićete, dakle, manje ili više unapred zapisani sled rečenica i rutina koje možete da sledite", rekla je mi je kasnije doktorka O'Nil.
„Većina kampova za obuku sada provodi veći deo vremena na ulicama, u barovima, kafićima, muzejima, u bilo kom javnom prostoru, praktično uvežbavajući te tehnike, primenjujući ih na licu mesta. A to često znači uvlačenje žena bez njihovog pristanka u te i takve interakcije."
Neke od žena za koje nam je rečeno da im „priđemo" izgledale su kao tinejdžerke i rekao sam Hičensu da mislim da su premlade.
Imam 31 godinu i nisam želeo da prilazim nekom ko izgleda dvaput mlađe od mene.
Hičens, koji je u to vreme imao 34 godine, izdvojio me je u stranu da mi objasni zašto moram da budem manje probirljiv.
„Nije bitno", rekao mi je. „Čak i ako je maloletna, nije protivzakonito zaustaviti nekoga... To je bila dobra meta."
LMR - „Poslednji trenuci otpora seksu"
Drugi dan kampa za obuku. Sedeli smo na stepeništu ispred Nelsonovog stuba na Trafalgar skveru i slušali kako nam trener Džordž Masi govori o lekciji od toga dana, „LMR-u".
LMR je skraćenica za „poslednji trenuci otpora seksu". Među umetnicima zavođenja to se smatra simboličnim pokušajem žene da odbije seks - prepreka koja se prosto mora premostiti.
„Vi morate da budete onaj koji vodi", objasnio je Masi.
„Čitava atmosfera je da vi preuzmete odgovornost za sve. 'Da, znam, ja sam samo životinja, nisam mogao da odolim'".
U jednom od svojih videa, Hičens je izjavio da morate „uporno da dovodite do eskalacije" ukoliko devojka kaže da se „ sve kreće prebrzo" za nju. Hičens potom kaže: „Ako ona kaže da ćete definitivno imati seks sledeći put, možete da odgovorite sa: Zašto bismo gubili vreme? Arogantno je pretpostaviti da će biti sledećeg puta."
„LMR je praktično ideja da žene pružaju određenu količinu navodno simboličnog otpora neposredno pred upražnjavanje seksa", objasnila je doktorka Rejčel O'Nil.
„I ovo je ponovo nešto, po logici zavođenja, što žene rade kako bi sačuvale reputaciju. A ono što zaista zabrinjava u vezi s ovim jeste da to stvara situacije u kojima ženino 'ne' ne može nikad legitimno da se protumači kao pravo 'ne'."
Masi nas je upoznao sa sledećim trenerom, Ričardom Hudom. Masi ga je nazvao „Kraljem LMR-a".
Hud je zvučao više kao agresivni prodavac nego kao neko koga istinski zanima šta žena želi.
„Kad stignete u stan, recite joj da skine cipele - čim uđete na glavna vrata - vi počnite odmah da skidate svoje, to je praktično prvi deo eskalacije", rekao je on.
„Neke devojke umeju da budu naporne. Ako su već u cipelama i jakni, reći će: 'U redu, u redu, to je dovoljno za večeras… ostavićemo ostalo za sledeći put'... To, naravno, može da izludi čoveka."
„Ponekad su momci pomalo suviše stidljivi ili pomalo suviše uplašeni da bi nastavili da guraju dalje, zato što muškarci žele previše potvrde o pristanku. Mislim, kao da žele od nje pristanak napismeno, znate ono, 'U redu je da idemo do kraja'. Zato što je sve to suptilno, morate da osetiti pravi trenutak a ponekad je vaš posao da pogurate stvar napred i povedete inicijativu."
Tražio sam od advokatice za krivično pravo Kejt Parker njeno profesionalno mišljenje o podučavanju muškaraca kako da prevaziđu poslednje trenutke otpora seksu i pokazao joj neke video snimke trenera.
„Mislim da je ovo veoma zabrinjavajuće, zato što podstiče te mlade ljude da zaobiđu bilo kakva zvona na uzbunu koja ove žene podižu i na koje bi trebalo da su osetljivi i obraćaju pažnju, kao i da reaguju na njih", rekla mi je ona.
„Na osnovu onoga što sam videla, tu izgleda da nema nikakvih seksualnih prestupa, bar ne još. Ali što više budu podučavali poslednjim trenucima otpora, i što više budu učili te mlade ljude da ignorišu bilo kakve znake izostanka dobrovoljnog pristanka, bliži smo teritoriji seksualnog prestupa."
Šefica Kriznog centra za silovanja u Škotskoj Sendi Brindli mi je rekla: „Mislim da umetnici zavođenja ne čine nikakve usluge muškarcima preporučujući im ove tehnike... I moj savet bi bio ovaj: to nije pristup koji treba da koristite zato što biste mogli da završite suočeni sa veoma, veoma ozbiljnim posledicama."
Sučeljavanje
Pet meseci posle kampa za obuku našao sam se ponovo u Londonu - ovaj put kao BBC novinar koji je trebalo da se sučeli sa trenerima zavođenja koje sam upoznao.
Posle više nedelja odbijanja da razgovara sa mnom, pronašao sam Edija Hičensa kako obučava drugu grupu muškaraca. Pitao sam ga zašto vrši pritisak na žene da imaju seks. Bio je zgranut.
„To je potpuno pogrešno", rekao je. „To je potpuno pogrešno. Izvrnuli ste to potpuno van konteksta... burazeru. To je umetnost. To je umetnost... To je sve na potpuno dobrovoljnoj bazi."
„Mi zapravo pomažemo muškarcima... Dakle, ako ništa drugo, pomažemo im da se spreči kultura silovanja tako što se neće upuštati ni u šta protivzakonito ili za šta nisu dobili dobrovoljni pristanak."
Ričard Hud je negirao da je obučavao muškarce kako da vrše pritisak na žene da imaju seks s njima i rekao da su sve žene snimljene uz njihov dobrovoljni pristanak.
„Mi nikad ne snimamo devojke. Angažovali smo glumice", kaže mi on.
„Dakle, niste radili ništa pogrešno?", pitam. Tačno tako", kaže on.
„I ne mislite da kršite zakon", kažem mu. „Naravno da ne", odgovara on.
Nakon što sam pričao sa Ričardom Hudom, Ulična privlačnost obrisala je tajno snimljeni video o kom sam ga ispitivao.
Potom, neposredno pre nego što je trebalo da se emituje moj dokumentarni film, Jutjub je uklonio više od 100 videa koje je objavila Ulična privlačnost.
Portparol Jutjuba rekao mi je da je ova platforma „ugasila kanale Adija A-Igre i Ulične privlačnosti".
„Jutjub strogo zabranjuje eksplicitni seksualni, nasilni ili zlostavljački sadržaj".
„Ništa nije važnije nego da se zaštiti bezbednost naše zajednice i mi ćemo nastaviti da preispitujemo i rafinišemo našu politiku u ovoj oblasti."
Drugi trener Ulične privlačnosti Džordž Masi rekao mi je kasnije da je svoju ulogu doživeo kao „pomaganje u oblasti izlazaka sa devojkama".
Ukoliko je nekad rekao nešto neprimereno muškarcu koji je tražio pomoć, rekao je on, niko mu na to nije skrenuo pažnju. On je rekao da dobija pisma zahvalnice od muškaraca koji su sada u zdravim vezama. On je dodao: „Ne tvrdim da nisam imun na greške."
Hičens je negirao da je govorio učenicima da prilaze tinejdžerkama.
„Nije istina", rekao je. „Ono što učim upravo je ovo. Otkrijte koliko devojka ima godina pre nego što se upustite u bilo šta seksualno s njom, bilo kakav flert... Vi praktično pogrešno predstavljate ono što radimo. To je apsolutno odvratno i videćemo se na sudu."
'Preteće i zlostavljački'
U međuvremenu, u Glazgovu, okončano je suđenje Adnanu Ahmedu.
Jedna osamnaestogodišnja žrtva koja je svedočila opisala je kako ju je u tržnom centru zaustavio Ahmed, koji danas ima 38 godina.
„Stavio je ruku na moja leđa, u visini struka. Stavio je ruku na moj obraz i pokušao je da me poljubi. Podigla sam ruke i pitala ga šta to radi. Nije bilo nikakvog razgovora. Potom sam zamolila nekog iz mase da li mogu da stanem kraj njega jer se osećam ugroženo i izolovano. Bio je veći od mene, pa sam počela da pravim scenu."
Svedočeći, Ahmed je rekao da su njegova prilaženja devojkama bila bezopasna i dodao da bi prestajao čim bi saznao da imaju 17 godina ili manje.
Porota se sa tim nije složila.
Ahmed je bio proglašen krivim po pet tačaka pretećeg i zlostavljačkog ponašanja i zadržan je u pritvoru do izricanja kazne.
U pritvoru je pre toga već proveo devet meseci.
Dok je proces još bio u toku, Rita je išla na suđenje da bi pružila podršku tim ženama. Ona je bila jedna od žena koja je prijavila Ahmedove aktivnosti i njen poziv BBC-ju je pokrenuo moju istragu protiv A-Igre.
Rita je mislila da dobro poznaje „Adija".
Oboje su bili studenti na koledžu u Glazgovu, gde su studirali za diplomu iz socijalnog rada. Oboje su živeli u Glazgovu, a delili su ista kola radi uštede goriva na putu do časova.
Tako je bilo sve dok jednog dana Ahmed nije propustio odlazak na koledž, tako davši priliku jednoj od Ritinih koleginica da pokaže ostatku organizovane grupe putnika na faks šta tačno Adi radi u slobodno vreme.
Riti je pokazan niz slika Ahmeda sa polugolim ženama sa njegovog Instagram naloga i Jutjub kanala.
„Kroz poplavu suza pomislila sam: 'Šta je ovo, je li on podvodač ili član kriminalne grupe koja se bavi prostitucijom?'", rekla je ona.
„Počela sam da gledam video snimke i samo me je spopala mučnina. Osetila sam fizičku mučninu. Nije to bilo kako prići devojci i smuvati je, ovo je bilo nešto mnogo, mnogo mračnije. Žene na njegovim snimcima ne znaju da ih snima kamera. One ne znaju da ih snima mikrofon. Dakle, od samog početka je sve ljigavo, pritvorno."
„Shvatila sam, znate, da je to univerzalan problem", rekla je Rita. „Samo želim da žene i mlade devojke budu svesne da postoje takvi muškarci koji se ponašaju kao grabljivci, na našim koledžima i na našim radnim mestima."
U saopštenju koje je Ulična privlačnost izdala posle emitovanja našeg dokumentarca, oni su negirali da su uradili bilo šta protivzakonito i istakli da nikada nisu zagovarali ili učili muškarce da imaju seks sa maloletnicama.
Možete da pročitate kompletan tekst i pogledate reportažu na engleskom ovde:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.19.2019)