Одговор на негирање усташких злочина (15): Једна шерпа, а капи ретке
Вести онлине 01.11.2019 | Будо Симоновић
Пакао јаме Равни Долац на Динари, преживеле су и сестре Лалић, тада седамнаестогодишња Љуба и девет година млађа Мара. Недуго после рата, испод Динаре одселиле су се у Војводину и настаниле се у Банатском Деспотовцу. За родни крај их нису везале ведре успомене и радости младалачке, но туга бескрајна и болна сећања на голему трагедију. Мајчин плач Страх узео глас Рано моја, и данас се ја бојим Сутра – Одговор на негирање усташких злочина (16): Удај се за мене, па нећеш у јаму
Ни сећања Љубе Лалић, касније удате Коњикушић, на те злослутне дане уочи покоља у Доњим и Горњим Рујанима, одвођење зрелих мушкараца на стрелиште у Прологу, како су усташе потом потерале уз Динару преосталу нејач, све до детета у колијевци и побацали их у јаму, на страхоте које су преживели за мјесец и по дана проведених у утроби Динаре међу више од 200 лешева, не разликује се од сећања осталих сапатника и мученика. Љуба је посебно памтила дан кад су
