Избори у Британији: Једноставан водич за гласање - ко, како, кад и може ли краљица да гласа
Све што треба да знате о изборима који би могли много тога да промене у Британији.
Након вишемесечних перипетија и пат позиције око Брегзита, Британија ће 12. децембра изаћи на ванредне парламентарне изборе.
Ситуација око напуштања Европске уније је прилично компликована, па је одлучено да се решење нађе након избора, са новом констелацијом снага у парламенту.
Иначе, реч је о трећим изборима од 2015. године. Закони прописују да се редовни избори избори одржавају на пет година, што показује да Британија пролази кроз прилично буран период.
- Превремени избори у Великој Британији 12. децембра
- Принц Вилијам „забринут&qуот; за Харија
- Краљичина стилисткиња објавила књигу - пет тајни које смо сазнали
Због тога вам представљамо одговоре на неколико најважнијих питања о предстојећим британским изборима.
Зашто сада избори?
Три и по године након референдума, Британија и даље није напустила Европску унију.
Политичари су подељени - једни желе да се што пре изађе из ЕУ, други траже нови референдум, а трећи уопште не желе да се Унија напушта.
Премијер Борис Џонсон тренутно нема довољно посланика како би са лакоћом могао да донесе потребне законе и омогући Брегзит за какав се залаже.
Зато се нада да ће његови конзервативци на изборима добити већу подршку него раније, чиме ће и његова моћ у парламенту бити већа.
Међутим, истом се нада и опозиција.
Кога грађани бирају?
На ванредним изборима 46 милиона бирача из Велике Британије бираће 650 посланика доњег дома британског парламента.
Реч је о по једном посланику из 650 изборних јединица.
Могу да гласају или да буду бирани сви старији од 18 година који су грађани Британије, републике Ирске и Комонвелта - мада постоје одређена ограничења.
- Од Партизанових беба до џинова са Олд Трафорда
- Да ли су Битлси пушили у тоалету Бакингемске палате, а ко је крао тоалет папир
Сви кандидати морају да плате 500 фунти депозита који неће добити назад, уколико на њиховом изборном месту не освоје барем пет одсто гласова.
Не могу да се кандидују затвореници, судије, чланови војске и полиције, чланови Дома лордова - горњег дома Парламента - и они који су у последњих пет година осуђени за изборну превару.
Шта бираче више занима?
Одговор на то питање се знатно променио у односу на последње изборе, показују истраживања јавног мњења.
На изборима 2015. грађане су највише занимала питања националне здравствене службе и имиграције, а најмање их је занимала Европска унија.
Сада је, наравно, далеко најважније питање излазак Британије из ЕУ.
Иначе, вероватно је да ће поново старији више гласати од млађих. На изборима 2017. године је гласало 59 одсто грађана старости од 20 до 24 године, а 77 одсто оних од 60 до 69 година.
Може ли краљица да гласа?
Не, она не гласа.
Мора да „остане стриктно неутрална са поштовањем према политичким питањима&qуот; и „није у могућности да гласа или се кандидује на изборима&qуот;, наводе из Бакингемске палате.
Међутим, монарх има законско право да на изборима убаци листић у бирачку кутију.
Краљица не гласа због обичаја, а не зато што постоје законске препреке за то, објашњавају из Изборне комисије.
Ко у међувремену води Британију?
Парламент ће бити распуштен 25 радних дана пре избора.
То значи да ће посланичка места Доњег дома парламента бити празна и посланици у тих 25 дана неће представљати њихове изборне јединице.
Министри за то време остају у министарствима док се не формира нова влада, али су им активности и трошење јавних ресурса забрањени.
Како бирају победнике?
Кандидат са највише гласова у свакој изборној јединици постаје посланик у Доњем дому парламента.
Партија која има просту већину (326 места) углавном формира владу.
Уколико се то не деси - и нико нема већину - партија са највише гласова прави коалицију или партнерство са неком партијом.
Грађани не бирају директно премијера или премијерку, већ то раде посланици победничке партије.
Премијера или премијерку потом на функцију поставља краљица која мора да слуша савет посланика.
Шта се догодило на последњим изборима 2017. године?
На свим изборима од 1922. побеђивали су или конзервативци или лабуристи.
Те две партије освојиле су највише гласова и 2017. године, али ниједна није успела да сама формира владу.
Конзервативци су били први, тако да су оформили партнерство са Демократском унионистичком партијом (ДУП) и дошли до већине у парламенту.
Када ћемо сазнати резултате?
Гласа се 12. децембра од седам до 22 часа. Резултати ће потом излазити читаве ноћи и следећег дана.
Лидер партије која је освојила већину, потом одлази у Бакингемску палату да краљицу пита за дозволу да формира нову владу - што је само формалност.
Та особа се потом сели у Даунинг стрит 10, где традиционално обитава премијер или премијерка.
Иначе, у последњих 25 година је изборна јединица Сандерленд југ прва објављивала резултате.
Међутим, на изборима 2017. за седам минута их је победио центар Њукасл на Тајну - објавили су резултате у 23 часа, само сат времена након затварања бирачког места.
(ББЦ Невс, 11.05.2019)











