Исповест у експлозији албанске мине остао је без дела руке, вилицу су му преспојили са 10 метара жице, имао је свакодневне трансплантације коже: И све то не би преживео да га није спасла - ташта

СЕЋАМ се да је кампањола загазила у барицу на макадаму, а потом и експлозије. Све друго ми је причао заставник Марко Антић који је седео на задњем седишту. Он је задобио лакше ране и први је у низу који је заслужан што ово данас причам. У мојој несрећи, погледао ме прво Бог, затим заставник, а онда бих могао да ређам десетине људи који су се нашли на правом месту када ми је живот висио о концу. Да, и ташта из Малог Мокрог Луга. Овако гласи сиже животне приче