Предсмртна исповест пуковника Ива Матовића (7): Војсковођа са ореолом мученика
Вести онлине 26.11.2019 | Будо Симоновић
Вест о погибији генерала Арса Јовановића била је шок, гром из ведра неба који је потресао целу Југославију, а поготово Црну Гору и његове родне Пипере и било је много оних који су је примили с неверицом. Зар је могуће да човек који је до јуче био узданица, десна рука Јосипа Броза Тита, стратег и војсковођа са најистуренијег командног положаја у револуцији, преконоћ преврне ћурак и окрене леђа тој револуцији и своје саборце остави на цедилу, на удару моћних ветрова са Урала? Отпори и подршка Сутра –
– Ја млад и надобудан – каже Иво Матовић – нити сам се могао помирити да мога генерала и спаситеља неко назове коњокрадицом и убије га као потоњу фукару и барабу, нити сам разумео зашто је грех спомињати његово име, овенчано толиком славом. Све то ми није било јасно ни две године касније када смо у пролеће 1950. године, као ђаци титоградске гимназије, на писменом задатку из српскохрватског језика код професора Блажа Поповића добили тему да опишемо неку личност
