Како сам дочекао Лукашенка
Данас 04.12.2019 | Пише: Влада Живановић
Стани, не може даље! Груб мушки глас тргао ме је док сам у понедељак по подне по пљуску ишао кући с посла погнуте главе.
Полицајац у раним двадесетим годинама, кога сам угледао кад сам подигао главу, поново је грубо повикао: „Рекох стани ту, не може даље, шта ти није јасно!“ На моје „Зашто?“, бахато је одговорио: „Шта те брига? Стани ту кад кажем.“ Убрзо сам схватио да сам од буке коју праве кишне капи превидео да нема саобраћаја у Рузвелтовој и једној од најпрометнијих београдских улица, Булевару краља Александра. Само су се у даљини ка Новом гробљу виделе како кроз измаглицу
