Капија за тријумфални марш лудила
Време 09.12.2019 | теофил панчић
Некоћ сам становао, целих месец дана, у првом комшилуку Тријумфалне капије.
Није то, међутим, била она париска, него њена надобудна, сувишна и смешна провинцијака реплика, смештена у срцу мог родног града. Чуј, смештена: тачније би било рећи да је тамо убачена, онако како се већ убацују кварне или штетне ствари тамо где ни по чему не припадају. Сваког бих јутра отварао прозор спаваће собе и упућивао ритуални немоћно-иронични поздрав: налево, дупету угледног Букефала, Александровог коња, и надесно, Тријумфалној капији, умањеном
