Ljubomir Živkov: Slikanje
RTV 13.12.2019 | RTV
FARKAŽDIN - Slučajno sam na televiziji uhvatio krajičak razgovora Dragana Babića sa fotografom kome nisam ni čuo ime, potonji naširoko i radosno pripoveda o svome zanatu, o svojoj misiji da proizvodi uspomene, poslenik RTB-a pita: “Šta mislite, kakav bi bio život da nije fotografije, da i ne postoji fotografski aparat?” – “Au… bilo bi…” – nasmejao se iznenađeno i pomalo uzrujano upitani, nikad ga niko nije stavio pred takvu istorijsku mogućnost, “bilo bi loše, nikako ne bi bilo dobro”, zaista, zar da čovek
Moja kuća, koja je letos, ne znam kog dana, napunila devedeset šest godina zacelo je dosta dugo bila zvana novom, doživela je da bude snimljena i profesionalnom kamerom, a njenu prethodnicu, našu staru kuću, ne mogu da vidim, niko na početku dvadesetog veka ne bi potrošio film da slika fajermaor i klupu na kojoj se sedi nedeljom, staru kuću ne mogu da zamislim, je li bila pokrivena trskom, iako je nauka već bila pronašla crep, a nema, gle, više nikoga ko bi se nje
