Слава

Испуне шупљине пролазности, под звездама и далеким, несхватљивим стварима. Такве су, с времена на време, и магле које прекрију лесковачку котлину. Изгубе из сећања околне, неголеме планине, уснулу реку и врбе које то, у ово доба године, више нису. Из угла високог неба, мртвило као да је узело свој данак од овог заборављеног кутка појавног, тешећи непомирљиве идеје живота и смрти, на начине само реткима схватљиве. Једино што се од чистине зимске ноћи одваја у