Михајловић: Србија ће за пет година надмашити Хрватску по броју километара ауто-путева

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић рекла је да ће Србија за пет година надмаштити Хрватску по броју километара ауто-путева, а да је сада боља од Бугарске, Албаније и Македоније, али не и од Мађарске.

Она је у интервјуу Бети рекла да је на крају 2019. године у саобраћају 350 километара ауто-путева, који су изграђени у претходних неколико година, а да је реконструисано и више од 500 километара пруга које су "пођеднако важне за транспорт", да Србијиа има три међународна аеродрома и да је после 20 година за развој водног саобраћаја издвојено је 250 милиона евра.

"Завршили смо јужни и источни крак Коридора 10, наставили градњу Коридора 'Милош Велики' који Србију повезује са Црном Гором, али није важно само што се повезујемо са регионом, већ је можда још важније за грађане што се повезујемо унутар Србије", рекла је Михајловић која је и потпредседница Владе Србије и члан Председништва Српске напредне странке (СНС).

Додала је да отпочела и изградња Моравског коридора, и деонице ауто-пута према Сарајеву, Сремска Рача-Кузмин.

За изградњу деонице ауто-пута према Сарајеву припремљене су, како је рекла грађевинске дозволе и направљен договор са Босном и Херцеговином, што "није било једноставно с обзиром на нивое одлучивања у тој држави", а припрема се и документација за део ауто-пута од Пожеге ка Котроману према БиХ и од Пожеге ка Црној Гори.

Михајловић је рекла да се гради ауто-пут Рума-Шабац и брза саобраћајница Шабац-Лозница за коју је две године припремана документација.  

"Србија је сада у много бољој позицији него пре четири-пет година што потврђују подаци о протоку саобраћаја Коридором 10 којим је 2014. године прошло 34 милиона возила, а ове године 60 милиона. Највећа снага Србије је у њеном положају јер се налази на најкраћој рути између Истока и Запада", рекла је Михајловић.

Оценила је "да предстоји још много посла и да изградња треба да буде брза и ефикасна да се више не догоди да се ауто-пут гради 20-30 година".

Михајловић је рекла да следеће године почиње и изградња Фрушкогорског коридора и да, када се погледа шта је урађено и шта је у плану, "Србија ће бити прешпартана ауто-путевима".

Упоредо ће се, како је рекла, реконструисати 5.000 километара, пре свега локалних путева јер "локалне заједнице немају довољно средстава да могу саме да раде те путеве међу којима има и 'озбиљних', дужине 20-30 километара којима ће се грађани повезати са коридорима".

Вредност радова тих 5.000 километара путева у периоду од три године је, према њеним речима, милијарду евра "што је вредност једног ауто-пута".

"Вредност свих инвестиција у путној и железничкој инфраструктури је 11 милијарди евра", рекла је Михајловић.

Она је рекла да све што је раније грађено у инфраструктури да је грађено уз помоћ кредита и новца из буџета у износу од 20 до 30 одсто, а да се сада из буџета финансира и 40-50 одсто тих послова.

Истакла је да се сви дугови по основу кредита отплаћују на време, а новац за те намене у буџету предвиђен је за 2020, 2021. и 2022. годину.

Михајловић је рекла да се сви ти кредити гарантују јер без тога не би могле да се добију нове позајмице, а "то потврђује и кредитни рејтинг".

Министарство је, како је рекла, надлежно и за градњу метроа у Београду, обзиром на висину инвестиције и стратешки интерес, због чега је формирана радна група у коју су ушла сва релевантна министарства и представници пројектанских кућа.

Министарство грађевинарства ће, према њеним речима, са Градом Београдом донети одлуку које ће се линије метроа градити, а када се заврше студије ревизиона комисија ће дати коментар, не само на висину инвестиције него и на ефикасност.

"Коначну одлуку ће донети Влада Србије, заједно са Градом Београдом јер процене говоре да ће само две линије коштати око четири милијарде евра и за сада нема већег пројекта у југоисточној Европи", рекла је Михајловић.

Додала је да је до сада финансијски "најтежи" пројекат изградња брзе пруге Београд - Будимпешта, за који Србија мора да издвоји више од две милијарде евра, а толико кошта и Мађарску.

До сада је, према њеним речима, за метро урађена предстудија изводљивости коју је Град Београд радио са француском компанијом Ежис, сада треба да се уради студија, а то ће трајати од шест до десет месеци и њу ће прегледати ревизиона комисија, а затим следи идејни пројекат и припрема документације.

На питање како ће се решити проблем око пословања удружења Карго Михајловић је рекла да је Закон о превозу путника у друмском саобраћају донет "у сарадњи са релевантним партнерима и да мора да се поштује док се не промени".

"Та организација ради нелегално и није регистрована у складу са законом. Разумем грађане који користе тај превоз јер је јефтинији од такси услуга чије цене одређује свака јединица локалне самоуправе, а у овом случају Град Београд", рекла је Михајловић.

Она је навела да Министарство гарђевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није надлежно "за казнене мере према тој организацији, а да друге надлежне институције треба да их спроведу јер су поднете кривичне пријаве, Министарство трговине је забранило рекламирање, а део посла припада комуналној инспекцији".

Михајловић је рекла да ако закон треба да се мења "заинтересоване стране треба да дају предлоге", али да није сигурна да је то што тражи Карго могуће и у Србији и било где у свету.

Одговарајући на питање како коментарише то што је државни ревизор недавно у извештају навео да Министарство гарђевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре није предузело мере за рехабилитацију водоводне мреже како би се смањили огромни губици воде, Михајловић је рекла да је Министарство надлежно за доношење закона, али не и за рад локалних самоуправа и водопривредних предузећа.

"Мислим да водоводна мрежа мора да се централизује јер се ту врти огроман новац, али локалне самоуправе не могу да га финансирају саме, а без инвестиција нема резултата", рекла је Михајловић и најавила одлуке којима би започело решавање тог проблема.

(Бета, 01.01.2020)