„Једно је сигурно - 2020. ће бити још бурнија": Избори, бојкот, Косово и комшијске свађе

Да, 2020. година ће бити политички бурна, исто као 2019. и 2018. и она пре ње... И тако неколико деценија уназад. А можда и дуже.

Тако је увек са политиком на овим просторима.

Међутим, 2020. су на репертоару избори, тако да следи нешто бурнијих 365 дана него иначе.

• Од Крушика и доктората, до Марине и Милоша Великог - шта је обележило 2019. године
• Бура због Закона о слободи вероисповести - инциденти у скупштинама Србије и Црне Горе
• Бранко и Небојша Стефановић: Сукоб интереса у 300 и 500 речи

А кад се томе дода увек актуелно питање Косова, избори у Хрватској и Македонији, бура у Црној Гори и разна друга регионална превирања, јасно је да ће у 2020. бити свега и свачега.

„Само би пророк могао прецизно да каже шта ће се све десити, али неке ствари су већ наговештене... И не изгледа добро&qуот;, каже за ББЦ Александар Попов из Центра за регионализам.

Дубина

А криза је и у 2019. било на све стране - од случаја Јутка, преко доктората министра Малог, до трговине оружјем, Крушика и хапшења Александра Обрадовића.

„Једно је сигурно - 2020. ће бити још бурнија, пре свега зато што ће само бити продубљене кризе започете у овој и претходној години&qуот;, каже Попов.

Нешто слично сматра и Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука.

„Све наговештава да ће бити бурно, велике су тензије и доста је заоштрена ситуација&qуот;, наводи Павићевић.

„Раније је власт контролисала пуно тога, а сада не може, тако да би могла да буде прилично бурна година&qуот;, додаје он.

• Корупција у Србији: „Не можеш да исправљаш систем ако ти нешто треба“
• „Црна листа“: Зашто је уредник Крика депортован из Абу Дабија
• Синиша Мали и доктори наука: Како заиста изгледа докторирати у Србији

Ништа боље није било у региону - година је завршена инцидентима у скупштинама Црне Горе и Србије због спорног Закона о слободи вероисповести.

„Наши се тога чувају и не мешају прсте, то се јасно види по изјавама Вучића и Ане Брнабић. Сигурно да неће бити неке оштрије реакције из Србије&qуот;, каже Попов.

Попов као један од најважнијих догађаја из 2019. године, барем када је реч о региону, истиче Макроново „не&qуот; Северној Македонији и Албанији.

Једна од главних препрека даљим европским интеграцијама Македоније било је име земље, па су Македонци у 2019. - у договори са Атином - постали Северни Македонци. Међутим, ни то није било довољно за почетак преговора са Европском унијом.

Попов сматра да се то одразило на све земље бивше Југославије.

„То је и властима у Србији дало алиби да кажу 'они нас неће' и да морамо кренути својим путем. Зато на унутрашњем плану немају ни оне минималне обзире који су постојали раније&qуот;, наводи Попов.

Избори

Усред свега тога, за само неколико месеци, грађани Србије ће изаћи на биралишта.

Међутим, датум се још не зна. Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је да су могући термини избора 26. април - тај датум је најавила и Политика - или 2. мај.

Дакле, не зна се кад, а не зна се ни ко, пошто већ месецима трају приче о потенцијалном бојкоту.

---

Ко ће где?

Тим бојкот

• Савез за Србију (Двери, Демократска странка, Партија слободе и правде, Народна странка)
• Доста је било

Двоуме се

• Покрет слободних грађана
• Нова странка (лидер Нове Зоран Живковић је за излазак, али каже да ће странка одлуку донети кад избори буду расписани)

Тим излазак на изборе

• Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије
• Демократска странка Србије и њихова „Метла 2020&qуот;
• Српски патриотски савез (СПАС) Александра Шапића
• Либерално демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Српска радикална странка

---

„Бојкот је тема која дели опозицију, али и власт оставља у дилеми&qуот;, каже Павићевић за ББЦ.

„Ако опозиција не изађе то је удар на легитимност избора, а захтева и неку врсту прерасподеле власти&qуот;, каже он.

Многи сматрају да ће ту бити веома важна улога Покрета слободних грађана - који и даље не зна шта ће.

• Десет година СНС: Шта треба да знате у 100 и 500 речи
• Ана Брнабић у СНС-у: Нестраначке личности и политика
• Где су и шта раде бивши министри финансија

„Проблем је што су и они подељени по том питању, као што је подељено и њихово бирачко тело&qуот;, каже Павићевић.

„Тешка је то одлука - чак и ако одлуче да изађу питање је колико би гласова добили јер се не зна колико ће изаћи оних који их подржавају&qуот;.

Шта кажу политичари?

Власт, наравно, прича о изласку на биралишта.

Лидер напредњака Александар Вучић каже да „свако има право да бојкотује, посебно они који имају никакву подршку народа&qуот;.

„Тако да могу да бојкотују, или не морају. Право да вам кажем, мени је свеједно. Волео бих да изађу на изборе и јасно виде како и колико стоје&qуот;, каже он.

Таблоиди за то време нападају социјалисте, оптужујући их да ће сарађивати са опозицијом, на шта председник СПС-а Ивица Дачић одговара предлогом да социјалисти и напредњаци заједно изађу на изборе.

„Ту су две важне ствари: Једна је да се те игрица стално воде пред изборе - ко ће шта и како добити - а друга је да позиција СПС-а никада није била слабија у том погледу. Најјача странка - СНС - има разлога да захтева да им узме део колача&qуот;, каже Павићевић.

А када је реч о опозицији... Па, ставови су подељени, а пале су и неке тешке речи.

• Вучић – од фрижидера до гипса
• „Свако ко узбуни јавност, носи мету на леђима&qуот;
• Корупција на Балкану - зашто „падају&qуот; само бивши

Председник Народне странке Вук Јеремић каже да ће на изборе изаћи само „власт, режим и они који буду глумили опозицију&qуот;.

„Изаћи ће Шешељ, Миша Вацић, 'разне метле, четке'. За изборе нема услова и ништа се неће променити&qуот;, рекао је Јеремић у емисији ОКО на РТС-у.

Међутим, лидер Спаса Александар Шапић изјавио је за НИН да не види ниједан аргумент за бојкот избора.

„У свету из ког долазим, спорта, нико никада није победио тако што је седео код куће и чекао да се противник сам победи&qуот;, рекао је за НИН некадашњи репрезентативац у ватерполу.

Исто сматра и Зоран Живковић, истичући да његова Нова странка треба да се угаси ако одлучи да учествује на изборима.

Како наводи, бежање од проблема није решење проблема.

„Изборни услови су катастрофални, могу да буду нешто бољи, али ако ми са грађанима направимо озбиљан фронт за борбу, можемо да остваримо оно што смо 1996 - да узмемо пет београдских општина, пет градова у Србији, 60 посланика у Скупштини Србије, 20 у Војводини и натерамо Вучића да 2021. иде на председничке изборе, нађемо доброг противкандидата и победимо га&qуот;, истиче Живковић.

Павићевић истиче да „то јесте нека врста дилеме, али да треба освојити неколико градова&qуот;.

„Можда би неки градови и били узети, али је ту сада питање цене - да ли због тога вреди додавати на легитимитету власти&qуот;, наводи он.

Регион

Ситуација је компликована у Србији, али и у читавом региону.

Попов каже да земљама бивше Југославије у 2020. следи „престројавање&qуот;, а да свуда осим у Словенији постоје „турбуленције разних врста&qуот;.

Једна од најважнијих речи 2019. за регион био је „мини-шенген&qуот; - споразум Србије, Северне Македоније и Албаније о слободном протоку робе и људи.

Међутим, Попов каже да је реч о „политичком пројекту који нема велику перспективу због заједничког именитеља те три земље - Косова&qуот;.

• Мило Ђукановић: „Нико ме неће срушити&qуот;
• Чији је манастир Острог у Црној Гори

„Србија би следеће године требало да уђе у наставак преговора са Косовом, у Македонији и даље постоје сепаратистичке тенденције и проблеми са албанском мањином, а није ни мртва прича о уједињену Косова и Албаније&qуот;, истиче он.

Када је реч о односима са Хрватском, Попов каже да они зависе од резултата новогодишњих председничких избора.

„До сада се показало да челни људи дају позитиван или негативан тон односима. На пример, Јосиповић се 2010, када је изабран, срео са Тадићем и то је опустило атмосферу и дало добар тон&qуот;, наводи он.

„Међутим, у последњих неколико година све иде силазном путањом, а свака прилика се користи за оштру реторику&qуот;.

Попов наводи да ће односи Србије и Хрватске остати исти ако победи Колинда Грабар Китаровић, а да би „до ресетовања могло доћи ако којим случајем победи Зоран Милановић&qуот;.

• Председнички избори у Хрватској: Нови политички живот Зорана Милановића
• Шта доноси хрватско председавање Европском унијом
• Иза кулиса изборне кампање у Хрватској

Милановић је био најбољи у првом кругу (29,55 одсто), Грабар Китаровић друга (26,65), а Мирослав Шкоро трећи (24,45). Разлика је мала, тако да главно питање пред нови излазак на биралишта гласи - за кога ће гласати Шкорови гласачи?

Ситуација у Хрватској је неизвесна, као и у Црној Гори због спорног Закона о слободи вероисповести, али Попова највише брине Босна и Херцеговина.

Како каже, због Предлога стратегије одбране и националне безбедности који је недавно представљен у Скупштини Србије.

„Та стратегија је проблематична по много чему, али нарочито по ставу да ће Србија бранити Србе у Републици Српској и било где да се налазе&qуот;, каже Попов.

Како наводи, то је „опасна варијанта&qуот; и отворено мешање у питања друге земље.

Проблеми

Дакле, следи нам бурних 365 дана.

Шта ће бити не зна се, али ће бити свега и свачега.

„Нарочито зато што се политика током 2019. иселила из политичких институција - и ту не мислим само на улице, већ и на универзитет и јавна предузећа&qуот;, каже Павићевић.

Он зато сматра да би могло да дође до још већих сукоба власти и опозиције - и то не само у институцијама.

„А ти сукоби на доста фронтова многу да буду доста исцрпљујући за све&qуот;, закључује.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.02.2020)