Годишњица помирења Француске и Немачке - може ли да буде узор за Балкан

Тачно пре 57 година Шарл де Гол и Конрад Аденауер потписали су Јелисејски уговор о пријатељству Француске и Немачке.

Споразум потписан 22. јануара 1963. у палати на Јелисејским пољима у Паризу сматра се каменом темељцем за стварање најпре Европске енергетске заједнице, а затим и Европске уније.

Некадашњи крвни непријатељи после вишевековног сукоба постали су суседи и европски партнери.

„Споразум је био чин храбрости двојице државника и чин помирења, који можда није одговарао ставу јавности, како се то каже модерним речником, али и део визије света за опште добро&qуот;, рекао је француски амбасадор у Србији Жан Луј Фалкони.

Током говора на француском, али и немачком, Фалкони је додао да је помирење уследило тек после пута дугог 20 година.

„Најпре смо ратовали, онда смо се међусобно оптуживали, затим је требало објаснити се, разговарати једни с другима, тек онда помирити се и градити заједничку будућност&qуот;, објаснио је Фалкони на церемонији у амбасади Француске у Београду.

• Мало позната организација коју посећују Макрон и Вучић - у 100 и 300 речи
• Шта је променио Берлински самит
• Колико смо Французи: Језик и култура Француске у Србији

Може ли то да се примени на Балкану?

Више пута се током година помињало да би помирење Француске и Немачке могло да буде инспирација за Србију и земље Западног Балкана.

Ипак, то је лоша паралела, с обзиром на изразито различите политичке околности Хладног рата, сматра Милан Игрутиновић из Института за европске студије.

„У време кад су потписивале овај споразум те две државе већ су биле део Европске економске заједнице. Имале су заједнички интерес стварања ЕУ, као и претњу од Совјета са истока, а све под америчким кишобраном. Такви идеолошки сукоби овде не постоје&qуот;, истиче Игрутиновић за ББЦ на српском.

Теоретски би, каже, можда могла Србија да потпише такав споразум са Хрватском, мада није изгледно. Али са Косовом - то је готово немогуће.

„Београд и Приштина нису једнаки партнери, јер нема обостраног признања. Друго, нема заједничког непријатеља, ми само себи можемо да угрозимо безбедност.

Нисмо ми овде на Балкану лошији због тога, али једноставно нисмо државе капиталци, као што је случај са Француском и Немачком&qуот;, додаје Игрутиновић.

Каква је историја савремених односа Француске и Немачке?

Упркос успонима и падовима у односима Француска и Немачка обликовале су Европску унију.

Њихови односи су изузетно дубоки, иако често имају супротне ставове.

За 70 година, три пута су ратовали једни против других - у Француско-пруском рату и два светска сукоба.

У последњих пола века се то потпуно променило.

Милиони студената боравили су на размени између две земље.

Основан је француско-немачки Форум младих, који је био узор да се на Балкану напарви Регионална канцеларија за сарадњу младих, у оквиру Берлинског процеса.

„Берлински процес&qуот; је дипломатска иницијатива која је требало да оживи процес проширења Европске уније. У августу 2014. године, у немачкој престоници сусрело се шест премијера земаља Западног Балкана, представници земаља-чланица ЕУ, као и званичници уније.

Више од две хиљаде немачких и француских градова су се побратимили.

„Сваки француски државни службеник познаје свог колегу из Немачке и често се дешава да је прва посета иностранству посета Немачкој односно Француској&qуот;, описао је Фалкони.

Политичке везе две земље су подједнако снажне, али понекад и бурне.

Франсоа Митеран и Хелмут Кол симболично су се руковали на гробљу жртава Првог светског рата у Вердену 1984.

Било је још тешких тренутака.

Председник Жак Ширак и канцелар Герхард Шредер нису се подносили пре него што су почели да раде заједно.

Француски лидер Никола Саркози и канцеларка Ангела Меркел, упркос бројним неслагањима, постали су савезници и пријатељи у борби за очување евра.

Дипломатски, заједно су се противили инвазији на Ирак 2003. године.

Откако је направљена француско-немачка бригада, батаљон немачких војника је смештен на истоку Француске.

Када су 2013. прослављали пола века спорзума о пријатељству, ББЦ уредник за Европу Гавин Хјуит написао је да Француска и Немачка „нису више једнаки партнери&qуот;.

„Кључ проблема у односима две земље је у томе. Економски успех Немачке учинио их је најмоћнијом силом у Европи&qуот;, наводи Хјуит.

„Подмазани мотор развоја&qуот;

Прошле године на овај дан су канцеларка Меркел и преседеник Макрон потписали су допуну Јелисејског споразума, нешто попут обнове брачних завета.

За место потписивања одабран је најзападнији немачки град Ахен.

„Ахенски споразум наставља традицију Јелисејској споразума уз осврт на изазове 21. века&qуот;, навео је на пријему немачки амбасадор Томас Шиб.

Пре пола века, Де Гол је описао да Европу замишља као „коња са кочијашем, Немачка је коњ, а Француска кочијаш&qуот;.

Данас, овај двојац представља „главу&qуот; европске породице - мотор развоја и проширења.

„Надам се да ће тај мотор и убудуће радити као подмазан&qуот;, рекао је Шиб и завршио на француском:

„Живела Немачка, живела Француска, живела Европска унија, живела Србија&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.22.2020)