Аушвиц, 75 година касније: Како је логор смрти постао средиште Холокауста
Прошло је 75 година од како су Совјетске трупе ослободиле Аушвиц.
Совјетске трупе су 27. јануара ушле у Аушвиц.
Када су ослободици стигли, писац Примо Леви - један од најславнијих преживелих - лежао је у логорској болници, оболео од шарлаха.
Војници су упућивали „необичне погледе пуне стида ка опруженим телима, трошним колибама и нама неколицини преживелих&qуот;, написаће он касније.
„Нису нас поздравили нити се смешили; деловали су као да их мучи не само саосећање већ и... Осећање кривице што такав злочин уопште постоји.&qуот;
„Видели смо изгладнеле, измучене, исцрпљене људе&qуот; рекао је војник Иван Мартинушкин причајући о ослобођењу логора смрти. „Видели смо им у очима да су срећни што су спашени од овог пакла.&qуот;
- Бранко Лустиг: Човек који је преживео Аушвиц, освајао Оскаре и борио се против фашизма
- Девојчица која је присуствовала Кристалној ноћи
- Седам деценија касније: Први сусрет Гркиње и Јевреја које је спасила од Холокауста
За мање од четири године, нацистичка Немачка је у Аушвицу систематски убила најмање 1,1 милион људи. Скоро један милион од њих били су Јевреји.
Они који су депортовани у логор били су усмрћени гасом, изгладњивањем, принудним радом, па чак и у медицинским експериментима. Огромна већина умрла је у логору за истребљење Аушвиц-Биркенау.
Шест милиона Јевреја умрло је у Холокаусту - нацистичкој кампањи да се истреби европска јеврејска популација. Аушвиц се налазио у самом средишту тог геноцида.
Форум
Светски лидери данас у Јерусалиму присуствују форуму којим се обележава 75 година од ослобођења концентрационог логора Аушвиц, у Пољској.
Пети Светски форум Холокауста највећи је дипломатски догађај у историји Израела.
Присуствује више од 40 званичника из целог света, међу којима су Владимир Путин, Емануел Макрон и Франк-Валтер Штајнмајер - председници Русије, Француске и Немачке - као и амерички потпредседник Мајк Пенс.
У Израелу је и председник Србије Александар Вучић.
Организатори наводе да ће тема форума бити борба против антисемитизма у данашњици.
Израелски председник Реувен Ривлин захвалио се светским лидерима на „посвећености одржавању сећањ на Холокауст, посвећености грађанима света и онима који верују у достојанство људи&qуот;.
„Антисемитизам се не зауставља на Јеврејима. Расизам и антисемитизам су малигне болести које уништавају људе и земље, а ниједно друштво и ниједна демократија нису имуни на то&qуот;.
Политика сећања
Том Бејтман, ББЦ у Јерусалиму
Сви путеви око Јад Вашема су блокирани. Израелски полицајци су свуда и носе аутоматско оружје.
Ово је велики догађај у малој земљи - на десетине светских лидера и премијера држава стигло је на исто место у исто време.
Сваки лидер ће тамо оставити венац, а публика од око 700 људи ће чути музику коју је компоновао Виктор Улман - један од жртви Аушвица.
Јад Вашем је основан како би се очувало сећање на Холокауст. Приче о индустријским убиствима Јевреја су свуда, па и у зидовима меморијалног центра.
Међутим, ни овај догађај није могао да прође без политике.
Испред улаза се налази транспарент са натписом „Прекините ову холокауст журку&qуот;. Демонстранти су љути зато што велики број преживелих живи у сиромаштву.
Они сматрају да се ове церемонија више бави политичарима данашњице, него злочинима прошлости.
Шта је био Холокауст?
Кад су нацисти дошли на власт 1933. године, почели су Јеврејима да одузимају сву имовину, слободу и права загарантована законом. После инвазије на Пољску 1939. године, нацисти су почели да депортују јеврејски народ из Немачке и Аустрије у Пољску, где су стварали гета како би их раздвојили од остатка становништва.
Током инвазије на СССР 1941. године, нацисти су кампању истребљења појачали до краја. Нацисти су о инвазији говорили као о расном рату између Немачке и Јевреја, Словена и Рома.
Групе немачких војника зване Ајнзацгрупе ишле су широм освојених земаља Европе и убијале цивиле. До краја 1941. године, убиле су 500.000 људи, а до краја 1945. око два милиона - 1,3 милиона од тога били су Јевреји.
Иза линија фронта, нацистички команданти експериментисали су са начинима масовног убијања. Плашили су се да је стрељање сувише стресно за њихове војнике, тако да су смислили много ефикаснији начин.
Експериментални камиони душегупке коришћени су за убијање ментално заосталих у Пољској још 1939. године. Отровна испарења пуштана су у одељак са седиштима да би угушила оне који седе унутра. У зиму 1941. године, нацисти су изградили гасне коморе у Аушвицу.
Нацистичке вође су се састале у јануару 1942. године да координишу индустријски покољ. На Ванзејској конференцији, како је тај састанак постао познат, сложили су се око онога што су назвали „коначно решење јеврејског питања&qуот; - погубљење комплетног европског јеврејског становништва од 11 милиона људи, ликвидацијом и присилним радом.
Шта је био Аушвиц?
Аушвиц је првобитно била пољска касарна у јужној Пољској. Нацистичка Немачка извршила је инвазију и окупирала Пољску у септембру 1939. године, а у мају 1940. године претворила ову локацију у затвор за политичке затворенике.
Ова зона - са злогласним Арбеит Мацхт Фреи исписаним на немачком изнад улаза (у преводу „рад ослобађа&qуот;) постала је позната као Аушвиц И.
Али како су се рат и Холокауст настављали, нацистички режим је у великој мери проширио тај локалитет.
Први затвореници усмрћени гасом била је група пољских и совјетских затвореника у августу 1941. године. Наредног месеца, започети су радови на новом логору, Аушвиц ИИ-Биркенау. Ово је постало место на ком су смештене огромне гасне коморе у којима је до новембра 1944. године убијено на стотине хиљада људи, а њихова тела спаљивана су у крематоријумима.
Немачка хемијска компанија ИГ Фарбен изградила је и водила фабрику синтетичке гуме у Аушвицу ИИИ-Моновиц. Друге приватне компаније као што су Круп и Сименс-Шукерт такође су имале фабрике у близини, да би могле да користе затворенике као робове. И Примо Леви и нобеловац Ели Визел преживели су концентрациони логор Моновиц.
Кад је Аушвиц коначно ослобођен, имао је више од 40 логора и подлогора.
Како је Аушвиц функционисао?
Људи из свих делова Европе трпани су у возове без прозора, тоалета, седишта или хране, и пребацивани у Аушвиц.
Ту су разврставани на радно способне и оне које је требало одмах убити.
Потоњима је наређено да се скину голи и послати су на туширање за „дезинсекцију&qуот; - еуфемизам за гасне коморе.
Чувари са такозваног „Хигијенског института&qуот; би тад у затворене коморе празнили канистере јаког гаса Циклон Б и чекали да људи умру. За то је требало двадесетак минута. Дебели зидови нису успевали да пригуше крике оних који су се гушили унутра.
Потом би зондеркомандо - други затвореници, обично Јевреји присиљени да раде за чуваре под претњом смрћу - уклањали вештачке удове, наочаре, косу и зубе пре него што су одвлачили лешеве у крематоријуме. Пепео од тела је закопаван или коришћен као ђубриво.
Имовина убијених у гасним коморама и оних послатих на принудни рад разврставана је у делу логора знаном као „Канада&qуот; - названим тако зато што је ова држава доживљавана као земља изобиља.
Ко су били жртве?
Како су се совјетске трупе приближавале, СС чувари су желели да прикрију злочине и покушали да униште опсежну затворску документацију - што је отежало прецизно пребројавање жртава.
Академске студије су се у међувремену сложиле да је у Аушвиц стигло укупно скоро 1,3 милиона људи. Тамо је умрло око 1,1 милион њих.
Огромну већину жртава чинили су Јевреји из свих делова Европе које су окупирали нацисти. У Аушвицу је убијено скоро милион Јевреја.
Један упечатљив пример били су мађарски Јевреји. У временском периоду од само два месеца, између маја и јула 1944. године, Мађарска је у Аушвиц пребацила 437.000 Јевреја.
Сваког дана је у Аушвиц слата десетина хиљада мађарских Јевреја. Три четвртине њих убијено је одмах по доласку.
Немачка држава је у комплексу Аушвица усмртила и око 75.000 пољских цивила, 15.000 совјетских ратних заробљеника, 25.000 Рома и Синта, као и хомосексуалаца и политичких затвореника.
Шта се десило кад је Аушвиц ослобођен?
Немачке власти су крајем 1944. године наредиле обуставу усмрћивања гасом и уништење гасних комора и крематоријума, како су се совјетске трупе све више пробијале на запад. Убрзо након тога, гомила украдених драгоцености из сектора Канада пребачена је у Немачку.
Чврсто решени да избришу све доказе злочина, нацисти су натерали десетине хиљада преосталих затвореника да марширају на запад до других концентрационих логора, као што су Берген-Белзен, Дахау и Заксенхаузен. Они који су били сувише болесни да ходају су остали; свако ко је заостао током марша био је на лицу места убијен.
Кад су Совјетске снаге ушле у логор 27. јануара 1945. године, затекле су свега неколико хиљада преживелих, заједно са стотинама хиљада комада одеће и неколико тона људске косе. Војници су се касније присећали да су морали да убеђују преживеле да нациста стварно више нема.
Ели Визел је касније изјавио у говору на обележавању 50. годишњице ослобођења да су нацистички злочини у Аушвицу „произвели мутацију космичких размера, утичући на снове и поступке људи.&qуот;
„После Аушвица, људско постојање више није исто. После Аушвица, никад више ништа неће бити исто.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.23.2020)
