Kakvu poruku šalje vojna parada u Beogradu

Posle desetomesečnih antivladinih demonstracija i skorašnjih vikend skupova pristalica vlasti, pojedine ulice Beograda u subotu blokirali su oficiri u uniformama, tenkovi i oklopna vozila, dok su iznad grada nadletali borbeni avioni, dronovi i helikopteri.

Prvi put posle 2014, u Beogradu je održana velika vojna parada, u čijoj je organizaciji učestvovalo oko 10.000 pripadnika Vojske Srbije, a predstavljeno je 2.500 jedinica naoružanja i vojne opreme, preko 600 vozila, 70 vazduhoplova i 20 plovnih objekata, prenela je Radio televizija Srbije (RTS).

Pod sloganom „Snaga jedinstva“, parada je organizovana povodom 15. septembra - Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, državnog praznika ustanovljenog 2020.

„Srbije hoće mir i prosperitet i ume da sačuva svoje dostojanstvo, teritoriju i budućnost", naveo je predsednik Aleksandar Vučić po završetku parade na Instangram nalogu.

On je kazao i da je prikazano naoružanje „ponos", „opstanak i i pobeda Srbije".

Studenti koji mesecima protestuju i oni koji ih podržavaju pokušali su u subotu prepodne da stignu do mestu održavanja vojne parade, ali im policija nije dozvolila da nastave planiranim putem.

Oni su ranije pozvali da se pruži podrška Vojsci Srbije, koja nije „privatna" već „narodna", uz nošenje državnih zastava i bez upotrebe pištaljki i vuvuzela.

Srbija nije izuzetak kada se radi o vojnim paradama, jer su 2025. svetske sile, poput Amerike, Kine i Rusije, kao i susedna Hrvatska, takođe organizovale ovakve događaje.

U aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, usled ratova u Ukrajini i Gazi, one dobijaju na značaju, kaže Arsalan Bilal, stručnjak iz Centra za mirovne studije Arktičkog univerziteta Norveške, za BBC na srpskom.

Parada u Beogradu, dodaje, „usred političkog pritiska usmerena je na unutrašnju konsolidaciju", ali i „pokazuje i vojnu spremnost i kapacitete, kao i srpsko suvereno balansiranje između Rusije, Evropske unije i NATO-a".

Srbija, zemlja kandidat za članstvo u EU, jedina uz Belorusiju nije uvela sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Iako vojno neutralna, sarađuje sa NATO alijansom kroz Partnerstvo za mir.

Demonstracije odlučnosti i rituali žrtvovanja

Krize i sukobi „stvorili su veću potrebu i potražnju za opipljivim demonstracijama odlučnosti, nacionalizma i ritualima žrtvovanja“, dodaje norveški stručnjak.

„Usred oštre konkurencije velikih i regionalnih sila, Moskva i Peking prikazuju vojnu opremu u spektakularnim paradama kao poruku upućenu i rivalima i partnerima - žele da budu viđene kao poželjni prijatelji, ali i zastrašujući neprijatelji“, objašnjava Bilal.

„Kako raste potreba za vojnom odlučnošću i spremnošću, raste i potreba za javnom podrškom širenju vojnih kapaciteta - parade upravo tome služe“.

Vojne parade su režimi u Srbiji u prošlosti koristili za „slanje poruka na dva nivoa“, kaže Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za BBC na srpskom.

„Signal međunarodnoj publici da je Srbija snažna, da treba da je tretiraju kao partnera, da ne kritikuju režim koji sa tom vojskom može da krene u pravcu Rusije i Kine ili joj daju bolju nagodbu oko pitanja Kosova“, navodi politikolog.

Druga je poruka domaćoj publici, za koju Vuksanović smatra da je „mnogo bitnija i jača“ za vladajuću koaliciju u trenutnim okolnostima.

„Na ovaj način se jačaju nacionalističke i patriotske garancije kod birača, predstavljate se kao jaki lideri koji brinu o vojsci, jednoj od dve institucije kojoj građani najviše veruju.

„Ovo je pokušaj vladajuće koalicije da konsoliduje biračko telo i da se makar na nekoliko dana ne priča o protestima, već o vojnoj paradi“, tvrdi stručnjak.

• Šta može da se nauči za 75 dana vojne obuke
• Šta novo oružje na istorijskoj paradi govori o vojnoj moći Kine
• Velika vojna parada u Pekingu: 'Kina je nepobediva'

Šta je Srbija prikazala na paradi u Beogradu?

Odluka o održavanju je doneta „još u januaru“, kazao je ministar odbrane Bratislav Gašić za televiziju Prva.

Čak „90 odsto prikazane tehnike“ su noviteti, ukupno „nešto više od 19 novih sredstava“, a u defileu su „svi rodovi Vojske Srbije“, saopštio je Gašić za RTS.

Parada je počela intoniranjem himne Srbije posle čega je predsednik Aleksandar Vučić dao znak da vojni prikaz može da počne.

Na paradi su među prvima prikazani borbena oklopna vozila „lazar 3", „miloš", „hamer", zatim sistemi protiv-vazdušne odbrane (PVO) i dronovi samoubice „šedou 25" i „šedou 50", dok je specijalna jedinica Kobra prikazala postupanje prilikom zaštite štićene ličnosti.

Usledili su raketni sistem "puls", dometa i do 300 kilometara, i rusko oružje „krasuha", sistem za elektronsko ratovanje i ometanje letelica, koji su naručeni 2022.

U poslednjem delu parade viđen je nalet borbenih aviona MiG-29, "supergaleba", transportnih aviona, ali i dva višenamenska aviona „rafal" francuskog ratnog vazduhoplovstva.

Događaj je završen skokom padobranaca sa visine između 1.500 i 2.000 metara, koji su nosili državnu i zastavu Vojske Srbije.

„Mnogo toga se prethodnih godina kupovalo od različitih dobavljača“, kaže Vuksanović.

„Međutim, Vojska Srbije je daleko od dobro podmazane ratne mašinerije i njen glavni problem je veliki broj ljudi koji je napušta zbog neadekvatnih uslova rada i napredovanja“, dodaje.

U komplikovanim političkim odnosima, srpska namenska industrija našla se ove godine na udaru tradicionalno prijateljske Moskve, jer je municija završavala na ukrajinskom frontu.

Za razliku od kišovite 2014. kad je najvažniji gost bio ruski predsednik Vladimir Putin, ovogodišnjoj paradi u Beogradu mahom nisu prisustvovali najviši svetski zvaničnici koji su posećivali takve svečanosti na drugim mestima.

Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, stigao je u Beogradu veče pre parade, a predsednik Vučić je rekao da je „posebno zahvalan" što je gost na vojnoj paradi.

Milorad Dodik, doskorašnji predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, takođe je bio na paradi. Dodik je na međunarodnoj listi sankcija Amerike i Velike Britanije, a nedavno je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja. čime mu je oduzet mandat predsednika RS.

U Beogradu je bio i Metju Vudraf, komandant Nacionalne garde američke savezne države Ohajo.

Među zvanicama su bili i neimenovani brigadni general kineske vojske, ministri odbrane Kipra, Mađarske i Azerbejdžana i zamenik ministra odbrane Francuske, prenose Večernje novosti.

Među prisutnima se našao i holivudski glumac Stiven Sigal, poznat i po bliskim vezama sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Mali broj stranih zvaničnika i odsustvo onih iz najmoćnijih država Evrope i sveta, „dodatni su argument tezi da je parada namenjena domaćoj publici“, smatra Vuksanović.

Pogledajte fotografije sa Vojne parade u Beogradu

Balkanski povodi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom septembra govorio je negativno o vojnom savezu koji su sklopile Hrvatska i Slovenija, kao i onom koji je prethodno Zagreb oformio sa Albanijom i Kosovom.

Takva saradnja je „uperena protiv Srbije“, tvrdio je.

U hrvatskoj prestonici Zagrebu održana je i vojna parada 31. jula, kojom je obeležena 30. godišnjica operacije Oluja.

Arsalan Bilal razloge za organizaciju parade u Hrvatskoj ne vidi u odnosima sa Srbijom.

„Parade dodatno jačaju javnu podršku za izdvajanja za odbranu, a primer je hrvatska parada ove godine, koja je spojila komemoraciju sa prikazom nedavno nabavljene vojne opreme“, pojašnjava on.

U skladu sa povećanjem budžeta za odbranu u celoj Evropskoj uniji, Hrvatska planira da sopstveni podigne na 2,5 milijarde evra u 2027. godini, kazao je premijer Andrej Plenković u martu.

To je „petostruko povećanje izdvajanja za odbranu u praktično devet, deset godina", dodao je.

Pored opravdavanja troškova odbrane, hrvatska vlada imala je cilj i na „domaćem planu“, smatra Bilal.

Priređivanjem parade „učvrstila je priznanje veteranima, što je od suštinske važnosti za očuvanje jedinstva, kohezije i solidarnosti stanovništva“, kaže on.

Paradna godina

Daleko više pažnje privlačile su grandiozne parade velikih sila.

Paradi u Moskvi koja se održava 9. maja, na Dan pobede u Drugom svetskom ratu, ove godine je prisustvovao i Vučić, uprkos sugestijama iz Evropske unije da to ne učini.

Posetio je i paradu u Pekingu, povodom 80. godišnjice predaje Japana u Drugom svetskom ratu.

„Moskva i Peking iskoristili su te prilike da naglase ne samo svoje sposobnosti već i strateški savez, kao i širi osećaj solidarnosti u nezapadnom svetu", kaže Arsalan Bilal.

„One su usmerene, između ostalog, na odvraćanje zapadnih sila, posebno SAD, kao i na učvršćivanje imidža Kine kao supersile sa kojom se mora računati.

„Rusija dodatno koristi parade i kao ratnu poruku, posebno posle 2014. i početka rata u Ukrajini, koji je eskalirao u 2022", objašnjava Bilal.

Motivi za organizovanje parada se razlikuju, a u Kini i Rusiji bila je primetna „mnogo veća geopolitička logika" nego u Srbiji, Hrvatskoj ili Americi, kaže Vuk Vuksanović.

„Rusija želi da pokaže da i dalje ima snažnu vojnu silu koju Zapad ne može da slomi u Ukrajini i da Moskva nije izolovana, kako Zapad prikazuje.

„Kina želi da se promoviše kao sila u usponu, koja ima partnere, ali im ne 'zavrće ruke', poput Vašingtona, kako to redovno čujemo iz Pekinga", objašnjava.

Za razliku od tih zemalja, koje često organizuju ovakve događaje, Amerika nije imala velike vojne parade od 1991, kada se njom proslavio završetak Zalivskog rata vođenog u Iraku.

Ovog leta parada je priređena 14. juna povodom 250. godišnjice osnivanja američke vojske, na 79. rođendan predsednika Donalda Trampa.

„Do parade je došlo pre svega zbog potrebe pokazivanja lične snage Trampa, pošto je lider koji stalno želi da je pokazuje", zaključuje Vuksanović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Jasna poruka Trampu': BBC novinari o vojnoj paradi u Kini
• Ogromna kineska mornarica raste vrtoglavom brzinom - hoće li zavladati morima
• Dan pobede u Moskvi: Uz Putina Si Đinping, Vučić, Dodik i Fico
• Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini
• NATO članice povećavaju izdvajanja za vojsku
• Nova opomena Moskve Srbiji oko naoružanja za Ukrajinu
• Vojni sporazumi u regionu: Beograd i Budimpešta odgovorili Zagrebu, Tirani i Prištini
• O obaveznim rokovima: (Ne)rado Grk, Finac, Estonac idu u vojnike
• Može li Evropa da se odbrani bez Amerike

(BBC News, 09.20.2025)