Ин мемориам: Владан Тегелтија - Бесмртни никада не одлазе!

Као да је страдао неко најмилији, и ако сам само два пута имао привилегију да будем у његовом присуству. Сви, којима је кошарка на срцу, смо га доживљавали као свог. Он није био ас Лејкерса, био је кошаркашко "власништво" свих нас. Мојој деци идол, мени играч коме сам се дивио. Давне 1997. године у Милану на "стритболу" где му је отац својевремено радио, а он био тада промотер, сам га ескивирао, јер ме после луде ноћи, мрзело да идем због неког рукија, због кога