Noćni sudovi
Danas 27.01.2020 | Piše: Svetislav Basara
Ponukan prekjučerašnjim pomenom Frankfurtove studije „O proseravanju“ , odlučih da obnovim gradivo, pa rečenu knjigu potražih u svojoj biblioteci, ali je ne nađoh. Treba li uopšte reći da mi prva pomisao nakon bezuspešne potrage bila – „kome li sam je pozajmio, ko li mi je nije vratio“.
Ta je pomisao bila klasično autoproseravanje – majka svih proseravanja – jer ne prođe mnogo vremena, a ja dokonah da Frankfurtovu knjigu nikada nisam ni imao, nego sam je vaktile pozajmio od nekog, pročitao, pa vratio. Pisac hoće da kaže da se proseravanje rađa 1. iz frustriranosti i 2. želje da se odgovornost (za bilo šta) svali na nekog drugog. Uopšteno govoreći proseravanje je mentalni manevar kojim se neka trivijalna (ali i niska) namera lansira u javnost
