Конференција РЦЦ о раду на црно на Балкану: Потребне комбиноване мере и већа сарадња

Број непријављених радника на Западном Балкану и даље је велик, иако је мањи него пре, те је за сузбијање "неформалне економије" потребно више мера и учешће свих страна, оцењено је данас у Сарајеву на конференцији о запошљавању у региону.

Извршна секретарка Уједињених гранских синдиката (УГС) Независност из Србије Чеданка Андрић изјавила је да је су мале плате један од "генератора сиве економије" у Србији што је такозвани "феномен сиромаштва запослених", пошто део сиве економије нису само незапослени него и они који имају посао, али су слабо плаћени.

На конференцији "Запошљавање - нијансе сиве на Западном Балкану; Регионалне перспективе за стварање додатних и бољих радних места", Андрић је рекла да обим сиве економије у Србији опада, уз раст бруто домаћег производа (БДП), али да то није довољно јер је неједнакост велика.

"Имамо раст БДП-а, али имамо и огроман раст неједнакости. Србија је земља са највећом доходовном неједнакошћу у Европи. То говори да није довољно имати раст, него да треба имати инклузиван раст", навела је Андрић на панелу "Излазак из сенке: Од непријављеног ка пријављеном раду" у оквиру конференције коју је организовао Савет за регионалну сарадњу (РЦЦ).

Андрић је рекла да непријављени рад треба да буде повезан с питањем безбедности на раду, пошто је смањење неформалне економије начин и за сузбијање великог броја повреда на раду и додала да је проблем што се не примењују закони који су добри.

Министарка рада и социјалних питања Северне Македоније, Рашела Мизрахи, изјавила је да је и даље много људи у сектору неформалне економије, али мање него пре, и да је сада потребан механизам за унапређење услова рада и заштите запослених на раду.

Као узроке непријављеног рада, Мизрахи је навела неповерење грађана у државу, високу стопу незапослености и нерешено питање предузећа у државном власништву.

"У Северној Македонији је слична ситуација као у Србији, Косову и Црној Гори. Имамо људе који су неактивни на тржишту рада, немају образовање које се тражи", рекла је Мизрахи.

Генерална секретарка Уније послодаваца Црне Горе Сузана Радуловић оценила је да је за сузбијање неформалне економије потребно смањење пореских оптерећења уз казнену политику, али и уз превентивне активности свих страна у том процесу.

Она је казала да је проблем што државни органи проблем неформалне економије виде искључиво у области запошљавања, док се неформална економија толерише у свим областима привреде.

Радуловић је рекла да држава не предузима одговарајуће мере за сузбијање неформалне економије и као пример навела дуванску индустрију у којој, како је казала, постоји огромна "сива зона".

Она је изразила наду да ће пројекат РЦЦ-а "Платформа за запошљавање и социјална питања (ЕСАП 2)" донети "напредак и побољшање ситуације" и за државу и за запослене и послодавце.

Данашња конференција коју је РЦЦ организовао у сарадњи с Међународном организацијом рада (МОР), означава почетак пројекта ЕСАП 2 који спроводе РЦЦ и та агенција Уједињених нација.

Циљ трогодишњег пројекта ЕСАП 2 је обједињавање резултата постигнутих у првој фази (ЕСАП 1), као и ширење како би биле обухваћене додатне теме запошљавања и социјалне политике које су изузетно битне за Западни Балкан.

То су непријављени рад, јачање институционалних капацитета за израду, праћење и оцењивање политика и мера тржишта рада које би биле усмерене на отварање нових и бољих радних места, изложеност и укључивање институција са Западног Балкана у мреже и процесе на нивоу ЕУ.

Директор Канцеларије МОР за Централну и Источну Европу Маркус Пилгрим изјавио је на панелу да се показало да резултате дају све мере за сузбијање непријављеног рада, осим финансијских подстицаја.

Пилгрим је казао да су програми који су обухватали неколико мера, укључујући подизање свести, јачање инспекције рада, пореске подстицаје, имали више резултата од оних који су имали само једну меру.

Он је рекао да МОР нема квантитативно истраживање или студију за Западни Балкан, самим тим ни конкретне податке о томе шта у региону функционише у сузбијању неформалне економије, а шта не.

Најавио је да ће због тога бити изабране до три економије Западног Балкана, да ће власти тих земаља бити упитане које интервенције желе да реализују у погледу непријављеног рада, и да ће уследити тестирање тих интервенција, а затим и њихова реализација.

Конференцију је затворио званичник тела Европске комисије за запошљавање, социјална питања и инклузију, Руди Делару, истичући посвећеност Европске уније развоју Западног Балкана, нарочито у запошљавању и социјалној политици.

Делару, заменик шефа Јединице за међународна питања при Генералном директорату Европске комисије за запошљавање, социјална питања и инклузију (ДГ ЕМПЛ), рекао је да финансирање пројекта ЕСАП 2 представља европско улагање у будућност достојанственог рада у региону.

"Очигледно је да се економије Западног Балкана сусрећу са сличним изазовима, а ЕСАП ту може много да помогне", казао је Делару.

Он је навео да ће Европска комисија у реализацији пројекта ЕСАП блиско сарађивати са РЦЦ и МОР.

"Важно је узети у обзир и глас радника и глас послодаваца јер јасно је да ако знате какав је став синдиката и унија послодаваца, онда можете да формулишете добре политике", рекао је Делару.

(Бета, 28.01.2020)