Старонишки колаж: Кога не виде на Корзоу, к’о да не постоји …
Наиссус инфо 30.01.2020
<имг цласс="алигнноне сизе-ларге вп-имаге-23076" срц="хттпс://наиссус.инфо/вп-цонтент/уплоадс/2020/01/2-1-1024кс671.јпг" алт="" видтх="696" хеигхт="456" срцсет="хттпс://наиссус.инфо/вп-цонтент/уплоадс/2020/01/2-1-1024кс671.јпг 1024в, хттпс://наиссус.инфо/вп-цонтент/уплоадс/2020/01/2-1-300кс197.јпг 300в, хттпс://наиссус.инфо/вп-цонтент/уплоадс/2020/01/2-1-768кс503.јпг 768в, хттпс://наиссус.инфо/вп-цонтент/уплоадс/2020/01/2-1-1536кс1007.јпг 1536в, хттпс://наиссус.инфо/вп-цонтент/уплоадс/2020/01/2-1-696кс456.јпг
Било је то једно поподне у Главној чаршији: ја сам баш читао необичну фирму над једном обућарском радњом “Миле Чардаклија”, кад ме један од другова повуче за рукав и показујући на супротну страну тротоара шану: То је Сремац … На другој страни корачао је у тај мах, одмерено, један угледни господин средњег раста, усправљен, чак помало и крут, са раменима толико уздигнутим да је лепа глава, са накривљеним шеширом, руменим глатко избријаним лицем и проседом
