Да се питам, ја бих бетонир'о траву...

Има ли Сарајево шансе? Има ли шансе да икад постане уљуђена европска пријестолница, у којој је остало понешто од нормалних услова за живот човјека, некаквог незагађеног зрака и воде, покојег дрвета и покоје зелене површине без гомила смећа и какве-такве урбанистичке хармоније и досљедности, сукладне с некаквим, каквим-таквим, одрживим планом? Да ли је Сарајево заиста продато "за шаку долара"? И ко уопће сада планира будућност Сарајева: научни институти, некакви