У одбрану жена које воле да кухају својим мушкарцима
Ал Јазеера 08.02.2020
То што ћу са задовољством спустити тањир хране пред „свог мушкарца“, који је управо поправио нешто у кући, а прије тога био на послу, а прије посла ишао да баци смеће и испразни усисивач, не чини ме његовом робињом.
Недавно сам се укључила у размену мишљења која се на Фејсбуку развила испод поста једне радикалне феминисткиње у којем она позива жене да престану да кувају „својим мушкарцима“ јер на тај начин саме себе стављају у позицију робиње. Написала сам дужи коментар у којем сам, суштински, питала: „А шта ако жена воли да кува, па и ’свом мушкарцу’? Да ли је то чини мање вредном поштовања, мање еманципованом?“. На мој коментар је реаговала једна од читатељки поста
