Soloturn (1): Veče i jutro provincije

Danas je grad ćutljive helvetske malograđanštine. Ko ovde zaluta, ne razlikuje nedelju od ponedeljka. Na obalama podno moćnog hrama, katedrale biskupije bazelske, bujni, sočni, polupismeni soloturnski dijalekt još uvek je glavni govorni jezik. Mleko je „Mouch“, a na „Milch“, jedanaest: „oufi“, a ne „elf“. Za engleskim se glave okreću. Kakve li tišine na obali Are. Samo nekoliko desetina milja nizvodno od prestonice ove prebogate, preuređene, preoblagostanjene