Бела Мачка, Чивутка, Лаленце, Бебља, Бамба, Пујка, Квака...

У пиротском крају, познатом по сочном језику и дијалекту, поједини надимци настали у првој половини 19. века, актуелни су и на почетку трећег миленијума. Ништа тако добро не обележи човека као надимак или прекор, како се овде каже. То је у првој половини прошлог века приметио и истраживач Владимир М. Николић, ретко писмен човек, рођен у Чајетини, а затим школован у Мачкату, Ужицу и Београду, који је потом био задужен за просвету у југоисточном делу Србије, Пироту,