Аналитичари: Лајчак би био погрешан избор за изасланика ЕУ за дијалог

Европска унија би направила велику стратешку грешку у свом суседству ако би словачког министра спољних послова Мирослава Лајчака изабрала да води преговоре Србије и Косова, оценили су Тоби Вогел и Бодо Вебер из Савета за политику демократизације.

Тачан капацитет Лајчака било као специјалног изасланика само за дијалог или за цео Западни Балкан није потпуно јасан, али оно што је јасно јесте да је то "ужасан избор", навели су Вогел и Вебер у ауторском тексту за портал ЕУ Обсервер.

По њиховој оцени, преговори које је водила бивша шефица европске дипломантије Федерика Могерини били су лоше планирани, засновани на принципу "било који договор је добар договор", а њен тим је заговарао "опасну размену територија која би угрозила регионалну и европску стабилност".

наследник Могерини, Жозеп Борел изгледа да разуме да мора да улогу главног преговарача додели изасланику да би наставио преговре под кредибилним вођством ЕУ, јер је "тај тежак и захтеван задатак посао с пуним радним временом".

"Површно гледано, Лајчак изгледа да има потребне квалификације за тај посао", наводе Вогел и Вебер, подсећајући да словачки дипломата говори српски језик и да је два пута био у служби на Балкану. Прво је као изасланик ЕУ надгледао референдум о независности Црне Горе 2006, а затим је био специјални представник ЕУ у Босни и Херцеговини, од 2007. до 2009. године, истовремено служећи и као високи представник међународне заједнице у БиХ.

Уз то, Лајчаку је позната бриселска бирократија, пошто је био извршни директор за Европу и Централну Азију у Европској служби за спољне послове од 2010. до 2012.

"Упркос тим очигледним квалификацијама, Лајчак је ипак погрешан човек из бројних разлога. Прво, Словачка је једна од само пет чланица ЕУ које нису признале независност Косова", наводе аналитичари, указујући да је шеф дипломатије Борел такође из земље која не признаје Косово, Шпаније.

Ако би Лајчак био именован, два висока званичника ЕУ која се баве Косовом била би из "мале мањине" чланица ЕУ које не признају независност јужне српске покрајине и, додаје се у тексту, надгледали би преговоре чији би циљ требало да буде српско признање Косова.

"То би послало снажан сигнал да ЕУ заузима страну. Такође би дало подршку све ауторитарнијем председнику Србије Александру Вучићу уочи избора у априлу", оценили су аутори текста.

Други разлог који наводе је тај што Лајчак има озбиљан политички терет - "историју политичког неуспеха на Балкану".

Политички сукоб с Милорадом Додиком се, услед "озбиљних погрешних процена и ограничених политичких вештина, завршио понижавајућим повлачењем Лајчака", оцењују аналитичари.

По њиховом мишљењу, Лајчак је личне и професиоалне амбиције стављао изнад мисије коју је обављао. Изненада је напустио своју функцију у Сарајеву наводећи да није могао да одбије понуду тадашњег премијера Словачке Роберта Фица да буде министар спољних послова.

Позивајући се на више извора, Вогел и Вебер пишу да је Лајчак тражио много шири ресор од преговора Београда и Приштине.

"У региону који се бори с нападима моћних званичника на медије, посебно у Србији, именовање Лајчака би послало погрешну поруку, дајући још једну илустрацију онога што балкански грађани виде као обазац напредовања званичника ЕУ упркос грешкама... Грађани Западног Балкана заслужују више од дискредитованих остатака, ма колико да су елите навикле на тај образац", оцењено је у анализи.

Именовање Лајчака да води дијалог показало би све већу неозбиљност ЕУ према лидерима и грађанима Србије, Косова и ширег региона, "осуђујући тиме наставак преговора на пропаст", оцењују Вогел и Вебер, додајући да би то такође озбиљно ометало оживљавање политике проширења ЕУ.

"Чланице ЕУ због тога треба да спрече то именовање", кажу аналитичари и додају да би будући изасланик требало да буде из земље која признаје независност Косова. Такође би требало да буде задужен само за преговоре Србије и Косова, јер би проширивање ресора на Босну и Херцеговину имплицирало везу између споразума Београда и Приштине и Босне.

"То је посебно опасан сигнал јер Додик опет отворено предлаже референдум о отцепљењу, који са собом носи опасност поновног насиља", упозорава се у тексту.

Специјални изасланик, додаје се, мора да буде политички утицајан и искусан преговарач, али не мора да има искуства на Балкану - недостатак таквог искуства могла би да буде чак и предност.

Вогел и Вебер истичу да изасланик мора да има и подршку већег тима стручњака и за Балкан и за теме које ће бити део будућег свеобухватног споразума, као што су међународно и уставно право, мањинска права, економска и имовинска питања.

(Бета, 21.02.2020)