Моника Сигети: До И неед ИОУ? (вођење)
Арте 24.02.2020
Перформативни ауто-еротски портрети деле простор формата/екрана са сегментима ис стварности као што су: гумене рукавице, пластична кутија за чување банане или подругљиви Вхоопее цусхион.
Сви ти објекти алудирају на недостајећу димензију виртуелне слике, а то су изостављени чулни надражаји и емоције. Употребила сам дигиталне апликације које дуплирају жељени покрет тела и лица, и притом га преводе у потпуно нови приказ. Потом сам тај процес пренела на платно, додајући му нове фрагменте. Људско тело постаје предмет изједначен са осталим објектима. Фокус је на горњем делу тела, приступачнијем нашој предњој камери телефона. Мултиплицирани портрети
