"Јел' слободно?": Разговори са собом и непознатим људима
Буро 07.03.2020 | Теодора Јеремић

Некада тако устанем ујутру и још пре доручка одлучим да мрзим све.
Одлучим да будем она ужасна особа која не гледа ни у вис ни у даљ, него искључиво попреко. Којој све смета, која увек нађе разлог да се жали, којој сунце превише сија, од кише све буде мокро, а и падне притисак па је боли глава. Млади су премлади и пребрзи, а ништа немају појма (јеботе не сећају се ни флопи дискете шта човек да очекује од њих?), стари су преспори и све мораш да им објашањаваш бар три пута. Сконтала сам да је бити константно љут прилично