"Jel' slobodno?": Razgovori sa sobom i nepoznatim ljudima

Odlučim da budem ona užasna osoba koja ne gleda ni u vis ni u dalj, nego isključivo popreko. Kojoj sve smeta, koja uvek nađe razlog da se žali, kojoj sunce previše sija, od kiše sve bude mokro, a i padne pritisak pa je boli glava. Mladi su premladi i prebrzi, a ništa nemaju pojma (jebote ne sećaju se ni flopi diskete šta čovek da očekuje od njih?), stari su prespori i sve moraš da im objašanjavaš bar tri puta. Skontala sam da je biti konstantno ljut prilično