"Da se sakrijemo u mišije rupe, Ubijena sam životno": Luna toliko očajna da govori da joj je muka od same sebe, odustaje i od karijere

Luna je povraćala, bacala se po podu i vrištala iz sveg glasa, a otac i dečko su je oneli u sobu kako bi se bar malo smirila. Legla je u krevet, pa kroz očaj pričala da ne može više da podnese sve sa čim se suočila. - Ubijena sam životno. Taman se podignem malo i opet nešto, tako stalno. Blam me je kunem ti se, blam me da uđem u onu kuću tamo. Pored svega još nam je ovo falilo. Da se svi posle sakrijemo u mišije rupe, da nas nema nigde. Kakvo crno pevanje - pričala