Последњи од најбољих
Данас 21.04.2020 | Пише: Павле Симјановић
Цртица 1. Пре пар година, саговорница у телефонском разговору помиње филм који је случајно очешала на телевизији, пратећи своју линију размишљања како су пре тридесетак година наизглед занатски, непретенциозни филмови знали да садрже озбиљну количину субверзивности.
„Игра онај велики, седи, увек је полицајац“, каже. „Брајан Денехи?“, нагађам. Наравно да је био Брајан Денехи. Цртица 2. Пре пар месеци, седим са пријатељима и разговор нас наведе ка Скорсезеовом филму „Ирац“, за који сам у објашњењу зашто није упао у избор двадесет најбољих филмова 2019. године написао да сам био у дубокој расправи са самим собом али да је пресуду донело то што је читање кратких биографија ликова филма било неупоредиво занимљивије од самог
