Tanja Bošković najzad može da jede luk i kaže: "Radujem se što sada u Beogradu čujem ptice, komšijski razgovor s prozora na prozor"

SVAKO vreme je pravo vreme da se sa sobom usaglasimo. Ovo je verovatno teže od svih dosadašnjih, ali i bogatije mogućnošću da do mira dođemo - s puno vedrine i spokoja, kaže Tanja Bošković. U miru sa sobom i drugima, izolaciju "nosi" s lakoćom, ispunjavajući dan smislom i sadržajem. Iako je u sedmoj deceniji, u njene godine niko ne veruje: vreme nije uspelo da otme ništa od njene lepote, verovatno i zato što ju je uvek s drugima delila - svojim darom, ljubavlju,