Тања Бошковић најзад може да једе лук и каже: "Радујем се што сада у Београду чујем птице, комшијски разговор с прозора на прозор"
Вечерње новости 25.04.2020 | Вукица Стругар

Глумица Тања Бошковић о тишини, новим књигама, пријатељима, духовној зрелости и стеченом искуству: Радујем се што сада у Београду чујем птице, комшијски разговор с прозора на прозор. То ми је раније недостајало
СВАКО време је право време да се са собом усагласимо. Ово је вероватно теже од свих досадашњих, али и богатије могућношћу да до мира дођемо - с пуно ведрине и спокоја, каже Тања Бошковић. У миру са собом и другима, изолацију "носи" с лакоћом, испуњавајући дан смислом и садржајем. Иако је у седмој деценији, у њене године нико не верује: време није успело да отме ништа од њене лепоте, вероватно и зато што ју је увек с другима делила - својим даром, љубављу,