Можда је „лако у Шведској“, али ништа не пада с неба осим кише

Све је у негацији и одустаје се и пре него што се почне. Не постоји план. Не постоји идеја. И кад их има, бивају угушене од уплашених, апатичних и негативних. И нису криви само политичари. Аман њих је неколико стотина, оних „важнијих“ и мање, а колико је „обичних“ грађана? Знатно више, зар не? А ко чини све те политичаре, све оне људе који су на било ком месту са кога управљају. Па ваши рођаци, пријатељи, познаници… Је ли тако? И зашто кривити престоницу за