Boemi na udaru virusa (3): Kad zapeva Bora Stanković
Vesti online 29.04.2020 | Dragana Dekić - Vesti
Posetioci kafana su osim naroda bili i najistaknutiji predstavnici srpske književnosti i kulturne scene, pa su neretko u njima nastajale pesme i priče. Komediograf Branislav Nušić je opisao njihov značaj rečima „ako je trebalo povesti kakvu inicijativu umetničku, književnu ili neku drugu prvi sastanci, na kojima bi se izmenile misli, bili su za kafanskim stolovima“. Bircuzi uz pozorišta
Krajem 19. veka u kafanama su često bili Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac i Milovan Glišić. Epicentar umetnika u drugoj polovini 19. veka bila je kafana Dardaneli, na mestu gde je danas Narodni muzej. Kada je srušena 1901. ekipa se preselila u Skadarliju, poznatu kao „boemska četvrt puna kafana“. Jedna od njih Tri šešira postoji duže od veka, a decenijama je bila stecište boema poput pisaca Radoja Domanovića, koji je često znao da kaže „od pune čaše jedino je
