Боеми на удару вируса (3): Кад запева Бора Станковић
Вести онлине 29.04.2020 | Драгана Декић - Вести
Посетиоци кафана су осим народа били и најистакнутији представници српске књижевности и културне сцене, па су неретко у њима настајале песме и приче. Комедиограф Бранислав Нушић је описао њихов значај речима „ако је требало повести какву иницијативу уметничку, књижевну или неку другу први састанци, на којима би се измениле мисли, били су за кафанским столовима“. Бирцузи уз позоришта
Крајем 19. века у кафанама су често били Јован Јовановић Змај, Стеван Сремац и Милован Глишић. Епицентар уметника у другој половини 19. века била је кафана Дарданели, на месту где је данас Народни музеј. Када је срушена 1901. екипа се преселила у Скадарлију, познату као „боемска четврт пуна кафана“. Једна од њих Три шешира постоји дуже од века, а деценијама је била стециште боема попут писаца Радоја Домановића, који је често знао да каже „од пуне чаше једино је
