Пост фестум! И шта сад!? Јовановићи се вратили животу, Христина за неки дан поклања крвну плазму! А ми, шта смо научили из свега!?

Неко покушава да саосећа са другима, да разуме оне којима је тешко, да ли су старији или младји заиста је свеједно. Живот је у питању. Зато ми се и није допала реакција у стилу , пустите, наша деца, не могу стално да буду затворена. Нека их. Као да је неко на овом свету на другој страни од те деце! У свим нама има људске душе, жеље за животом. Да се чувамо разумемо морамо. Себе, али и друге ! Ово у принципу, а сада поново о једном примеру који ће, највероватније