Kako su mi komšija i poplava dodatno upropastili život u izolaciji

Nisam čula korake, muziku, ništa, više od dve godine tako. Kako su to bili srećni dani... Onda se kod komšinice, koja ipak jeste sve vreme živela tu, doselio unuk sa dvoje vrlo živahne dece. U međuvremenu, eto i korone zbog koje sam, kao i svi, sve vreme bila kući. Buku i lupanje iznad sam stojički podnosila, a onda je na plafonu počela da se širi ogromna fleka od vode. To vam je ona situacija - ako nešto može da krene po zlu, krenuće po zlu. Sedim tako kod kuće,