Како су ми комшија и поплава додатно упропастили живот у изолацији

Нисам чула кораке, музику, ништа, више од две године тако. Како су то били срећни дани... Онда се код комшинице, која ипак јесте све време живела ту, доселио унук са двоје врло живахне деце. У међувремену, ето и короне због које сам, као и сви, све време била кући. Буку и лупање изнад сам стојички подносила, а онда је на плафону почела да се шири огромна флека од воде. То вам је она ситуација - ако нешто може да крене по злу, кренуће по злу. Седим тако код куће,