Čudesna privlačnost tetrisa iliti zašto uživamo u ovako jednostavnoj igrici?

U različitim varijantama i priličnom broju oblika i boja, padaju odnekud gde nemamo pristup, a nemamo ni baš mnogo (ako uopšte) uticaja na to šta sledi. Nije da smo spremni nije ni da smo išta tražili, ali tu su, i ritmično pristižu. Nekada se desi da dođe baš ono što nam treba da bi se slika o “idealnom” skockala “sama od sebe”. Još samo ovo i sve će biti savršeno. I stvarno nekada brzo stigne to dugoočekivano “ovo”. Sve se posloži, umiri, izravna i… nestane.