Колумна михаила меденице Пошао јутрос а стигао вековима раније… Србин сам, на својему!

Можеш да станеш пред мене, али не можеш да ме зауставиш. Тамо куд сам пошао ја сам стигао одавно… Још пре ђеда мојега ђеда и који час послије унука мојих праунука. Којом ћеш то силом, несрећниче, кад сам, ево, гробове упртио на леђа..? Знаш ли колко су распећа преда мном а ти ми бројиш кораке, аветниче? Па да се корацима мерим не бих се Србином звао, мене су векови стопе… Где ти поставиш забран ја ћу планину! Знаш ли колико су ми их прађедови оставили у завет – још