Блажено је незнање
Буро 17.05.2020 | Теодора Јеремић
Изађем прексиноћ негде после поноћи мало да прошетам, што јер не знам како да заспим кад ми се све нешто узврзмало по глави и телу, што јер једноставно могу.
Нисам знала да ћу се икада осећати оволико моћно због могућности да изађем на улицу у сред ноћи, али ту смо. Чудне победе, чудна времена, перспективе отишле у оут а имам благи утисак да ни ми нисмо далеко. Изађем дакле напоље, јер не знам шта друго, а нешто морам. Обрнем круг око зграде, схватим да ме ни то баш нешто не радује, и да ми се све једнако мота по свуда као и код куће, али се ипак мало лакше дише на ваздуху крај реке па одлучим да још увек није време за
