ЕВБ: Нема извештаја који не говори о назадовању Србије у демократији, владавини права

Извештаји на које се позива влада Србије у одговору Фридом хаусу који је Србију, први пут после 2003, сврстао у категорију "хибридних режима" дају још црњу слику демократије у Србији, оцењује се у анализи портала ЕВБ (Еуропеан Вестерн Балканс).

ЕВБ у детаљној анализи одговора српске владе на закључке Фридом хауса наводи да је последњих година постало немогуће пронаћи међународну организацију која у својим извештајима и индексима бележи напредак Србије на пољу демократије, владавине права и слободе медија, док домаће организације цивилног друштва не праве сопствена рангирања, али их то не спречава да уоче да су трендови у Србији негативни.

Уз подсећање да је влада прошле недеље објавила детаљан одговор на то што је Фридом хаус скинуо Србији 0,25 поена у једној области и тиме је спустио у категорију хибридних режима, ЕВБ истиче да нема назнака да ће се отворити и расправа око тога како се уопште дошло до ситуације у којој је Србија на самој граници између државе која се може назвати демократском и оне која ту привилегију нема.

Када је Српска напредна странка дошла на власт 2012, просечна оцена Србије на скали Фридом хауса од 1 до 7 била је 4,36, што је Србију сврставало у категорију полу-консолидованих демократија. Од тада, није забележен напредак ни у једној од седам области које се прате, већ само назадовање.

Од доласка СНС на власт Србији је у поменутих седам области оцена ревидирана чак десет пута и то сваки пут наниже. Просек оцена седам области, у које спадају изборни услови, слобода медија, судство и друге, сада износи 3,96, а граница која раздваја полу-консолидоване демократије и хибридне режиме налази се на 4, истиче ЕВБ.

Наводећи да је влада покушала да побије најновије смањење, тврдећи да у области корупције није дошло до даљег погоршавања и цитирајући извештаје других међународних организација, који Србију (још) нису спустиле у категорију која означава државе у којима су демократске институције у највећој мери фасада ауторитарне власти, ЕВБ оцењује да је "фокус на питање да ли је Србија заслужила последњу ревизију оцене је попут дрвета од којег се не види шума".

Шира слика гласи да, уз Фридом хаус и друге организације, и извештаји на које се позива сама влада бележе дугогдишње назадовање Србије у областима демократије, владавине права и слободе медија, истиче се у анализи.

Један од индекса на који се влада позива у свом одговору Фридом хаусу јесте Бертелсманов индекс трансформације, који Србију тренутно рангира у категорију "дефектне демократије" а  на том индексу Србија је 2014. имала оцену 8 од 10, а сада има оцену 7.

Област у којој је Бертелсманов индекс трансформације забележио један од највећих падова од доласка СНС-а на власт јесте подела власти. Србија је у овој области 2014. имала оцену 8 (од 10), а сада има оцену 5. Овај, како сама Влада каже, независан и непристрасан тинк тенк (истраживачки центар), поприлично директно описује тренутну поделу власти у Србији, наводи се у анализи ЕВБ.

"Стање константно угрожавају намере председника Александра Вучића, који у пракси има више моћи него што му их Устав додељује. Председник има утицај на све друге гране власти и ставља себе у жижу доношења одлука и јавних политика. Ово угрожава систем кочница и равнотежа, институције и владавину права. Такође отвара простор за спори раст ауторитарног режима у Србији", стоји у извештају Бертелсман фондације за Србију 2020. године.

Пад са оцене осам на оцену пет у последњих шест година забележена је у још једној области – слободни и поштени избори, указује ЕВБ и цитира део из Бертелсмановог извештаја о председничким изборима 2017. да су "међународни посматрачи указали на то да су притисци на гласаче и запослене у државним структурама били врло присутни, надзорни механизми неефикасни а медијско извештавање неуравнотежено. Поред кандидата владајуће коалиције, било је мало приступа јавним сервисима за кандидате других политичких партија".

У овом извештају је, од доласка Српске напредне странке на власт, забележен пад и у кажњавању злоупотребе јавне функције, раду демократских институција, посвећености носилаца власти демократији, као и слободи изражавања.

"Независност и политички плурализам медијског система су опали последњих година. Ово је резултат предоминантности одређених група, опадајућег животног стандарда, нетранспарентног власништва над медијима и њиховог финансирања, слабе финансијске основе многих приватних медија и, самим тим, зависности од пословних и политичких интересних група", стоји у извештају Бертелсман фондације, која помиње и контроверзну куповину телевизија О2 и Прва крајем 2018, пише ЕВБ и додаје да је свеукупно гледано, од 2012. до данас, овај независни и непристрасни истраживачки центар од 18 области које мере политичку трансформацију Србије ка демократској земљи, забележио напредак у једној (друштвени капитал је са 6 порастао на 7).

Назадовање је забележено у 13, а стагнација у четири.

Још један индекс који Влада Србије наводи у одговору Фридом хаусу јесте Индекс демократије Истраживачке јединице часописа Економист (Ецономист Интеллигенце Унит Демоцраци Индекс). На тој листи Србија није у категорији хибридних режима, које Економист уврштава у свој индекс, већ у категорији мањкавих демократија, али је закључак исти – уколико се садашњи тренд настави, само је питање времена када ће и Индекс демократије Србију уврстити у хибридне режиме.

Србија тренутно има оцену 6,41 (од 10), а уколико падне испод 6, уследиће промена категорије. Пре шест година, просечна оцена Србије износила је 6,71. Србија није забележила ниједан напредак од тада.

У покушају да докаже да Србија од прошле године није забележила назадовање у борби против корупције, влада се у одговору позвала и на извештаје Европске комисије о напретку Србије на путу ка чланству у ЕУ, у којој стоји да је у овој области остварен "ограничен напредак", пише ЕВБ и додаје да иза тог дипломатског израза "стоји констатација да је одређени законски оквир измењен и унапређен, али да у том тренутку Европска комисија не може дати суд о њиховој примени у пракси и позива се влада да хитно унапреди резултате у области борбе против корупције.

ЕВБ наводи да чак и поглед на претходне извештаје Европске комисије, који не мере стање у различитим областима бројчано и углавном користе дипломатске изразе када описују ситуацију у Србији, може се приметити назадовање у стању демократије.

Тако се, рецимо, поводом парламентарних избора одржаних 2016. само констатује да је потребно да се примене све препоруке међународних посматрача, док се већ следеће године, поводом председничких избора, примећује да је такмичење било неравноправно. Када је реч о раду парламента, 2015. је писано да се превише користи убрзан законодавни поступак и да је надзор над извршном влашћу слаб, док се 2019. врло јасно истиче да су "парламентарне праксе владајуће странке довеле до урушавања законодавне дебате".

И у области слободе изражавања, последњи пут када је Европска комисија забележила одређени напредак била је 2015. Од тада се већ три пута констатује да нема напретка, 2018. је то био разлог за све већу забринутост, а 2019. разлог за озбиљну забринутост. Оцена ситуације у 2020, како је најављено, сачекаће јесен.

Један од индекса на који се влада са правом позива као доказ да не постоји знатно назадовање јесте индекс перцепције корупције који спроводи Транспаренси интернешенел. Србија према њему од 2012. до данас сваке године флуктуира између 39 и 42 поена, пише ЕВБ али и додаје да је питање колико грађани треба да буду задовољни простом стагнацијом у овој области.

ЕВБ наводи да ни извештаји на које се влада није позвала не пружају другачију слику о стању демократије у Србији.

Извештај Фридом хауса "Земље у транзицији"уочава проблематично укидање емисија на националним телевизијама још 2014, неправилности на изборима 2016, премештање политичке моћи на уставно много слабију функцију председника Републике од 2017, као и раст контроле централне власти над локалном самоуправом, због које је Србија добила лошије оцене у овој области 2018. и 2019.

И други, познатији индекс Фридом хауса, "Слобода у свету", забележио је назадовање Србије, која је 2019. пала из групе слободних у групу делимично слободних земаља, због "погоршања у спровођењу избора, континуираних покушаја владе и савезничких медија да поткопају независне новинаре кроз правно застрашивање и кампање клевета" а овогодишњи извештај није забележио никакав напредак, додаје се.

Недавно је, подсећа ЕВБ,  објављен и нови индекс слободе медија Репортера без граница, на којем се Србија налази на 93. месту у свету по слободи медија од укупно 180 земаља, што је три места ниже од прошлогодишњег резултата.

У последњих шест година Србија је назадовала 39 места, јер је 2014. била 54. у свету, а на Западном Балкану је са водећег пала на претпоследње место, додаје се.

Последњих година постало је немогуће пронаћи међународну организацију која у својим извештајима и индексима бележи напредак Србије на пољу демократије, владавине права и слободе медија, наводи ЕВБ и додаје да домаће организације цивилног друштва не праве  сопствена рангирања, али их то не спречава да уоче да су трендови у Србији негативни.

Поводом најновијег извештаја организације Фридом Хаус у којем је Србија први пут после 17 година спуштена у нижу категорију "хибридних режима", невладине организације поручиле су Влади Србије да озбиљно схвати ове оцене и уложи напор за обезбеђивање услова за унапређење демократије и слободе медија у земљи

Уместо да се позабави свим тим темама, међутим, влада се за сада само фокусирала на то како да Србија – ове године – не буде квалификована као хибридни режим. Као успех, наводи се да је она и даље најбоље рангирана у региону Западног Балкана, као и да није највише назадовала у односу на 2019.  Зашто је баш та година узета као меродавна, а не, на пример, 2014. од када Српска напредна странка има натполовичну већину у парламенту, остаје нејасно. Ако би се гледало од те године, Србија заиста јесте доживела највећи пад (0,4) у односу на остатак региона, пише ЕВБ.

Портал подсећа да је седам организација цивилног друштва Србије ове недеље позвало владу да уместо покушаја методолошког побијања, селективног приказа информација из појединих извештаја и ниподаштавања оцена реномираних међународних организација започне озбиљан друштвени дијалог о стању и будућности демократије у Србији али да одговора за сада  нема.

За интерес грађана је од пресудног значаја да наредна реакција владе не дође тек када буде реч о сврставању у још нижу категорију.

(Бета, 21.05.2020)