Живот, млади и корона вирус: „Анксиозности међу децом ће бити - али то је природно“

Четрнаестогодишња Ема - чије је право име промењено - има проблема после више недеља изолације у Великој Британији.

Док је проводила време са пријатељима, то јој је помагало да се избори са депресијом, али сада се осећа „изолованом&qуот;.

„Остајем у соби и немам појма кад ћу се вратити у школу или видети пријатеље&qуот;, рекла је она у разговору са људима из Комесаријата за децу Енглеске.

„Под екстремним сам стресом због свега тога&qуот;, додаје.

И није једина.

• Ментално здравље и корона вирус: Како да прегурате пандемију и победите страх
• Како су „социјално отписани&qуот; пронашли скривену снагу током епидемије
• Како преживети социјално дистанцирање

Стручњаци упозоравају на последице изолације и затворених школа по ментално здравље деце и младих људи, посебно због осећаја изолованости и издвојености од вршњака.

Према подацима Уницефа, деца анкетирана у раним стадијумима пандемије бринула су се због изолације од породице и пријатеља, али и да ће добити вирус и умрети од њега.

„Можда је у првој недељи и било забавно, зато што није било школе. Али веома брзо деца су постала анксиозна&qуот;, каже за ББЦ Урсула Грас, директорка школе Валдхаусшуле на југозападу Немачке.

„Морали су да се изборе са проблемима изолованости код куће&qуот;.

Недостаје „лични печат&qуот;

Из Уницефа наводе да је затварањем школа погођено 1,6 милијарди деце у 145 земаља. И није било ометено само њихово учење.

„Наставници не предају само математику, језике и тако даље. Уче их и како да буду друштвена бића, како да развију емпатију према другима, како да се играју једни са другима&qуот;, каже Грас.

У добро повезаној земљи као што је Немачка, наставници могу да поставе задатке на интернет и одржавају контакте са ученицима преко телефона и мејла.

„Али недостаје 'лични печат', а то је, за многу децу, највећи проблем&qуот;, каже Грас.

„Школе пружају рутину, безбедно место на ком млади људи могу да причају са одраслима којима верују и место где могу да буду са пријатељима лицем у лице&qуот;, додаје Том Медерс, директор кампања у добротворној установи Јанг мајндс.

---

Случај Србија

Слободан Маричић, ББЦ на српском

Андреј Хузијак има 13 година и иде у седми разред Основне школе „Јелена Ћетковић&qуот; у Београду.

Додуше, због епидемије Ковида-19 већ месецима није крочио у место које лечи лењост и самоћу.

„Недостаје ми школа, пре свега због друштва. Виђали смо се напољу, али није то исто… Нисмо се смејали истим стварима, нисмо причали на часу&qуот;, каже Андреј за ББЦ на српском.

А шапутања од куће до школе (и од школе до куће) неће бити још неко време - у учионице су се 1. јуна вратили само матуранти и то они који желе да поправе оцену, како би потом полагали матуру.

• Како изолација због корона вируса мења наше животне навике
• Живот после карантина: Да ли је ово „нова нормалност&qуот;
• Када љубав због вируса не може преко државне границе

Сви остали чекају септембар - ако и тада све буде како треба - што значи присилни распуст од готово шест месеци.

Да ли ће им после бити проблем да се навикну?

„Деца се не васпитавају речима, већ поступцима и то како ће деца реаговати - као и како су реаговала током епидемије - највише зависи од понашања њихових родитеља&qуот;, каже за ББЦ на српском Сандра Бијелац, психотерапеуткиња Института за онкологију и радиологију Србије.

„Увек има изузетака, али ако су родитељи високо анксиозни и дете ће прихватити тај модел понашања&qуот;, додаје она.

Распуст тежи него што је очекивано

Проглашењем ванредног стања обустављени су и школски часови - и многи се нису бунили.

„Првих пар дана им је било супер, као да су на распусту, али после је ипак школа почела да им недостаје&qуот;, каже уз осмех Андрејева мама Дарија за ББЦ на српском.

„Схватили су оно што им стално говорим - правићете ви школу од блата, па су ми стално то понављали&qуот;.

У међувремену су основци и средњошколци наставу пратили преко телевизора, интернета и апликација.

„Задаци ми нису били проблем, али јесте било тешко да се споразумем са наставницима и објасним им шта ми није било јасно&qуот;, каже Андреј.

Марина Видојевић, докторка књижевних наука и професорка српског језика у Основној школи „Бранко Ћопић&qуот; у Београду, каже за ББЦ на српском да је присилни распуст „теже него што би се могло замислити&qуот; пао и родитељима и деци и наставницима.

„Деца су у почетку настојала да испрате све материјале и предавања на Јавном сервису, да одрже неку илузију озбиљног рада, најчешће под будним оком родитеља, али је тај ентузијазам с временом јењавао, а систем није био довољно чврст, па су недостаци овакве наставе дошли до изражаја&qуот;, наводи она.

Видојевић ту истиче низ проблема наставе током карантина, попут неусклађеног наставног садржаја и критеријума у оцењивању, као и немогућности реалног праћења напредовања ученика.

„Родитељи су се нашли у парадоксалној ситуацији - с једне стране трпе велики притисак да одрже радну атмосферу у домаћем окружењу, а у исто време посежу за разним недозвољеним средствима да деца остваре што боље резултате, знајући да се то не може проверити&qуот;, објашњава она.

„То је нужно довело до изостанка правог учења ради знања, па чак и ради оцене&qуот;, додаје.

Она зато истиче да се повратку у школу радују и ученици - јер су до сада „често били затрпани озбиљним бројем материјала да их сами савладају&qуот; - али и наставници, јер који су „грцали под тим истим задацима, враћаним са родитељских мејл адреса од сваког ученика понаособ&qуот;.

Повратак

Андреј каже да му неће бити проблем да се врати у школу.

„Причао сам о томе са друштвом - неки кажу да им неће бити лако, али школа свима недостаје због дружења, не толико због саме школе&qуот;, каже он.

Његова мајка наводи да ће се деца лако навићи, иако им можда на почетку буде необично.

„То им је природно окружење, није природно да им ја држим наставу&qуот;, истиче она.

Бијелац каже да је страх од повратка у нормалност уобичајен после свега што се десило, али да је уз друштво је све лакше.

„То су вршњачке групе која имају посебна правила понашања - а која обично одударају од понашања старијих група и родитеља. То ће, уз повратак у школу, деци вратити осећај сигурности и помоћи им да се врате у нормалу, али је ипак породица најбитнија&qуот;, каже Бијелац.

Видојевић додаје да су „ученици већ по укидању ванредног стања почели са дружењем, што друштвене мреже никад неће заменити&qуот;.

„И кад се једног дана сете ђачког доба, неће мислити на задатке, Гугл учионицу и слично, већ на пријатеље и заједничке успомене&qуот;, истиче Видојевић.

---

Како почињемо да излазимо из пандемије, „школе ће одиграти кључну улогу у подршци младим људима&qуот;, каже Медерс.

Ученици почињу да се враћају у школе у неколико земаља, али Медерс упозорава да би школе требало поново да се отворе „тек кад то буде било безбедно&qуот;.

Испоставља се да проналажење равнотеже између благостања и безбедности није баш толико лако.

• Савети које бих дао самом себи пре карантина
• Неиспричана прича о највећем жаришту вируса у Америци
• Познати европски музеји поново отворили врата за посетиоце

Увођење нових правила

Као и са свим осталима, школе су данас другачија места него што су била пре неколико недеља.

Правила хигијене, као што су захтевање од деце да често перу руке и дозвола само једном ученику да борави у тоалету, сада су успостављена свуда.

У Данској и Немачкој, деца се држе у малим групама, без контаката са другима.

Ове подгрупе стижу у различита времена, ужинају одвојено, остају у властитим зонама и предаје им само један наставник.

„Тешко је, нарочито за малу децу, кад не могу да буду са својим пријатељима, кад су изолована у учионицама и на одморима&qуот;, каже Грас.

Школе у Великој Британији остају затворене најмање до јуна, али 14-годишња Меган страхује да неће успети да надокнади све што је пропустила са пријатељима.

Она је за ББЦ рекла да би радије наставила да их виђа онлајн, зато што неће смети да их грли.

Хелен Дод, професорка дечје психологије на Универзитету у Редингу у Великој Британији, каже да ће покушај увођења социјалног дистанцирања бити посебно тежак за малу децу.

„Једини начин на који то може реалистично да се деси јесте наметањем веома ригорозне праксе, а то је лоше по ментално здравље деце&qуот;, каже за ББЦ професорка Дод.

„Деца морају да осећају да имају самосталност, да имају известан простор за себе, да могу сама да доносе одлуке и поседују некакву контролу.&qуот;

• Како су маске постале модни тренд
• Корона вирус и сурогат мајчинство: „Мој син је рођен пре седам недеља, а ја не могу да га видим“
• Шта треба да знате о тестирању на корона вирус

„Уме да буде напорно&qуот;

Зеинаб Хиџази, Уницефова специјалисткиња за ментално здравље и психолошку подршку, каже да је поновно отварање школа процес који мора добро да се води.

„У сваком случају уме да буде напорно&qуот;, каже она за ББЦ. „Анксиозности код деце ће и те како бити. Али то је природно у овим тешким околностима.&qуот;

Хиџази каже да просветари морају да поседују знање и капацитет за подршку деци која се боре са властитим емоцијама.

„Наставници проводе више времена са децом него било ко други и у виталном су положају да препознају проблеме са менталним здрављем&qуот;, каже она.

У југозападној Немачкој, ученици Урсуле Грас имају посебне потребе, што значи да је њихово ментално здравље још угроженије.

Она каже да се већи део њеног посла сводио на „умањивање страха&qуот;.

„Радили смо неке симпатичне пројекте са њима&qуот;, каже Грас, као што је одлазак у шуму, печење пице и шивење властитих маски.

Након што је Немачка званично предложила ношење маски, Грас је добровољно почела да их шије заједно са ученицима. Њихове јарке боје показале су се толико популарним да је основала Фејсбук групу и слала их у разне установе широм света.

Осликавајући властите маске, она каже да су њени ученици учили о заштитним мерама и лишавали се страха од њиховог ношења.

„Емоционално излечење&qуот;

„Наставник мора да има могућност да види ту децу, да им завири у душу, а не само да се бави њиховим учењем&qуот;, каже Грас.

Али у Великој Британији, 14-годишња Меган не осећа да је то њено искуство. Она сматра да наставници „не подучавају, већ само задају домаће&qуот;.

Ова тинејџерка брине се да заостаје с градивом зато што не успева да пронађе рутину док учи од куће.

Дод каже да ће школе и родитељи бити од веће помоћи деци при лакшем изласку из изолације уколико их не буду притискали.

„Да би деца могла да уче онолико добро колико уопште могу у року од годину дана, морамо да им омогућимо време да се емоционално излече пре него што поново кренемо ригорозно да их учимо&qуот;, каже професорка.

„Порука би требало да буде јасна - на дуже стазе ће од тога њихово образовање само имати користи.&qуот;

Али то није порука која ће добро проћи код неких родитеља, или чак читавих култура, које много полажу у академска достигнућа.

• Од „лактања&qуот; до „Вуханског руковања&qуот; - научите нове светске поздраве
• Корона вирус и климатизација - зашто не иду заједно
• Како су маске постале модни тренд

У Вијетнаму, Уницеф од владе тражи да реорганизује школски календар како би деца могла да имају на располагању читаву следећу годину да надокнаде четири месеца затворене школе.

„То би у великој мери могло да помогне да се смањи притисак под којим су та деца у овом тренутку&qуот;, каже за ББЦ Симон Вис, Уницефова специјалисткиња за образовање у Вијетнаму.

Анкета из априла спроведена над 8.000 наставника у свим образовним нивоима показала је да су деца нервозна због рупа у учењу и како ће то утицати на њихов школски учинак.

„И то онда нимало не изненађује, посебно имајући у виду под колики притисак вијетнамски родитељи стављају децу да би учила и имала добар успех у школи&qуот;, каже Вис.

„Притисак долази и од шире заједнице и вршњака, и може да има негативне последице по само учење ученика.&qуот;

„Време је да се слуша&qуот;

Британска влада и Уницеф су почетком прошлог месеца покренули кампању на друштвеним мрежама и масовним медијима са циљем да започну националну расправу о менталном здрављу - под називом „Љубазност је заразна&qуот;.

Деца су размењивала цртеже, снимке и друге облике експресије како би разговарала о корона вирусу и нормализовала своје страхове.

Од наставника се тражи да деци говоре да је „нормално имати снажна осећања&qуот;, каже Вис.

Кампања садржи препоруке родитељима како да пруже подршку деци и њиховим реакцијама на корона вирус.

„Важно је истаћи родитељима важност умећа слушања, како би се деца осећала довољно самоуверено да поделе са њима своје бриге&qуот;, каже Вис.

„Родитељи морају да издвоје време да их утеше и да им пруже љубав и сигурност&qуот;, додаје она.

„Важно је да често добијају похвале, зато што су ова деца показала изузетну отпорност током ове кризе&qуот;.

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.05.2020)