Љубомир Живков: Сусрети на друму и другде
РТВ 05.06.2020 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Једне сам вечери међу вечерима августа седео са бабом у Милорадовој кафани, где је црни патос вечно мирисао на давно просуто пиво, пио сам оранџаду, напитак чији ће престиж доцније само кокта на неко време уздрмати, два или три астала даље седи Јошка Перјар, коме је Фаркаждин у једном тренутку његовог дијалектичког развоја био база, и његов брат, кога нисам упознао, а који је имао плаве очи, што да ми је неко дотад казо не би сверово, у бирту је затишје пред ништа, радни је дан, и ми смо
Да ли су њих двојица прослављли неки успешан трговачки циклус, или је гост запевао напросто зато што су се у здрављу нашли? Ја сам се код кума Милорада обрео да бих предрасуду о суђеној црноокости довео у питање, и да бих чуо како се мелодија коју сам и ја знао може променити, као што садница вишње кад је видиш после две године, олисталу младоротку, и јесте и није исто оно растение. Двадесети век ушао је био увелико у своју неславну завршницу, возим се
