Избори у Србији 2020, Косово, корона и ЕУ: Шта све чека нову Владу и парламент
После парламентарних избора, следи избор нове владе која ће, по свему судећи, имати пуне руке посла. Ово су нека од главних питања који су на чекању.
Од преговора са Косовом, преко промене Устава до актуелне епидемије корона вируса, нови састав Владе Србије и Народне скупштине имаће пуне руке посла.
Српска напредна странка однела је убедљиву победу и освојила 62,6 одсто гласова, али гласало је мање од половине бирача - 48 или 49 одсто, према подацима ЦЕСИД-а и Ипсоса на основу 93,6 одсто обрађеног узорка.
Опозициони Савез за Србију прогласио је успех кампање за бојкот избора, али то неће омести актуелну власт да поново формира стабилну скупштинску већину.
Неки састанци ипак неће моћи да чекају сазивање нове Владе.
- Избори у Србији и велике силе: „Међународна тишина гласно се чује&qуот;
- Колико је укупно преговора о Косову
- Какав је био Ђинђићев, а какав Руговин план за Косово
Косово на дневном реду само дан после избора
Само једну ноћ имаће српски политички представници да се опораве од изборне трке и да наставе другу - преговоре око односа са Приштином.
Њихов први задатак уследиће већ дан после избора јер 22. јуна у Београд долази Мирослав Лајчак, специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине.
Ово ће бити његова прва посета Београду од када је ступио на ову функцију, након што је провео неколико дана на Косову прошле недеље.
Једна од првих изјава која је само три дана пре избора у Србији стигла од Лајчака била је: „Напуштам Косово са сигурношћу да су створени услови за дијалог&qуот;.
Чим се ова посета заврши, српска делегација 27. јуна путује у Америку на још један састанак на тему односа Приштине и Београда.
Састанак је заказао специјални изасланик америчког председника за преговоре Србије и Косова, Ричард Гренел.
Гренел је прошлог петка изјавио да најпре мора доћи до нормализације економских односа, док су политички односи тема за следећу фазу преговора.
„Сједињене Америчке Државе су уверене да се двадесетогодишњи сукоб може решити само економском нормализацијом&qуот;, рекао је Гренел за косовски портал Експрес.
Председници Србије и Косова, Александар Вучић и Хашим Тачи, састали су се у Вашингтону 2. марта.
Тада су потписана писма о намерама о успостављању авио линије између два града, као и обнови железничког саобраћаја и изградњи аутопута.
У међувремену су одржани парламентарни избори и на Косову и у Србији. Влада Косова коју је предводио Тачијев главни политички супарник Аљбин Курти издржала је једва педесетак дана, а нову предводи Авдулах Хоти.
Ипак, пре овог састанка пауза је била дуга, а проблеми између две стране били су „на леду&qуот; готово читаву 2019. годину, јер су крајем 2018. уведене таксе на увоз српске робе на Косово.
Зато би неке од првих тема у преговорима између Београда и Приштине могле да буду на столу - нормализација увоза српске робе на Косово, али и престанак српских дипломатских активности како би друге земље повукле признање независности Косова.
Истовремено, премијер Авдулах Хоти, који ће путовати на састанак у Вашингтону, рекао је да ће Косово саставити платформу за преговоре са Србијом и да ће она можда бити представљена у скупштини 23. јуна.
Последњих година преговори Београда и Приштине одвијали на релацији председника држава, али уколико се то промени укључивањем косовског премијера - можда би овај посао могао да сачека и новог председника Владе Србије.
Међу отвореним питањима биће и функционисање Заједнице српских општина на Косову.
И даље су нерешени свакодневни проблеми грађана - снадбевање струјом и плаћање електричне енергије на северу Косова, али и проблеми са применом Споразума о слободном кретању.
Срби са Косова који имају српски пасош издат, на пример, у Зубином потоку, не могу да путују ван граница Косова.
Албанци са Косова, када улазе у Србију, морају да покажу личну карту и сачекају израду посебног документа.
Проблем постоји и са аутомобилским таблицама. Постоје две врсте таблица на Косову, једна су 'кс' таблице, које су територијално неутралне и са њима могу да путују и Срби и Албанци.
Друге таблице су 'ркс', а са њима не може да се уђе у Србију. Уместо тога се издају пробне таблице, а та процедура траје од 15 минута до пола сата.
Посебан проблем имају грађани са Косова који покушавају да добију пребивалиште у Србији, рекли су из онлајн портала Коссев за ББЦ на српском.
Шта очекује нову владу у процесу европских интеграција?
Нова влада Србија наставиће преговоре о приступању Европској унији, започете 2014. године.
Међутим, динамика овог процеса неће зависити само од поступака власти у Београду.
Пандемија корона вируса изазвала је кризу у ЕУ, чије последице већ осећају грађани држава чланица.
До краја године очекује се усвајање седмогодишњег буџета уније, а износ предвиђен за Западни Балкан показаће каква ће се политика водити према овом региону.
- Србија и ЕУ: Десет година преговора
- Шта су Балкану донеле декларације и самити ЕУ
- Шта доноси хрватско председавање Европском унијом
„Постоји неколико сценарија за даљи процес приступања Србије ЕУ&qуот;, каже Сена Марић, истраживачица у Центру за европске политике.
По њеним речима, веће ангажовање ЕУ на подручју Западног Балкана било би „оптимистичан сценарио&qуот;, јер би тиме било извесније да ће Србија и друге земље региона постати чланице Уније.
Марић каже да постоји консензус међу чланицама ЕУ да актуелни процес приступања није довољно ефикасан, због чега је усвојена нова методологија проширења у фебруару ове године.
Лошији сценарио подразумевао би да не дође до консензуса о горућим питањима у оквиру ЕУ, па ни око политике према Западном Балкану.
„Тада ће се преговори наставити у овом уобичајеном темпу, отварају се и затварају поглавља, али у области владавине права ћемо или стагнирати или назадовати&qуот;, објашњава Марић.
Она тврди да ако дође до овог сценарија, Србија ће „наставити да симулира реформе, а ЕУ да симулира да ћемо некад постати њена чланица&qуот;.
- Избори у Србији и велике силе: „Међународна тишина гласно се чује&qуот;
- Шта је Савет Европе и зашто је важан
- Фон дер Лајен прва жена на челу Европске комисије
Преговори са Европском унијом трају већ 11 година, а подршка грађана овом процесу се мењала током тог периода.
Према истраживању које је спровело Министарство за европске интеграције у децембру прошле године, 54 одсто грађана Србије подржавају чланство у Европској унији, док се 24 одсто противи.
У досадашњим преговорима Србија је отворила 18 поглавља од укупно 35, а привремено затворила два.
Годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу проширења уместо у јуну биће објављен на јесен, а кашњење се правда пандемијом вируса Ковид-19.
Тада ће бити објављен пакет економских мера за Западни Балкан.
Одлагање извештаја је лош сигнал, тврди Марић, која не очекује да ће реформе бити оцењене позитивно.
„У питању је политички компромис да се лоша анализа не представи пред изборе&qуот;, каже она.
Европска комисија је у шестомесечном радном документу (такозваном нон-пејперу) о стању у поглављима 23 (правосуђе) и 24 (правда, слобода и безбедност), објављеном у мају 2020, критиковала стање у медијима у Србији и у спровођењу владавине права.
Посредовање делегације европских парламентараца у дијалогу о изборним условима у између власти и дела опозиције који је заговарао бојкот избора током јесени 2019. није променило одлуку опозиционих партија, окупљених око Савеза за Србију да учествују на изборима.
Мисија ЕУ одлучила је да не посматра изборе у Србији због пандемије корона вируса.
У односу на претходне изборе кампање, ЕУ није била главна тема ни партијама на власти, ни у онима у опозицији.
То се може објаснити „заокретом&qуот; у спољној политици током пандемије корона вируса.
У јавности се као „највећи пријатељ Србије&qуот; и земља која је највише помогла у одбрани од епидемије наводила Кина.
То је властима у Београду замерио Карл Билт, копредседавајући Европског савета за спољне односе, тврдећи да је ЕУ највећи донатор помоћи Србији.
Од почетка пандемије корона вируса, ЕУ је упутила финансијски пакет од 93 милиона евра намењен куповини и превозу медицинске опреме, као и економском опоравку.
„Србија предњачи у кинеској Ковид дипломатији&qуот; рекао је Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији, додавши да ће таква политика имати директне последице на процес даљих ЕУ интеграција.
Да ли ће измене Устава коначно доћи на ред?
Нову владајућу већину можда чекају и промене највишег правног акта државе, које се одлажу већ годинама.
Министарка правде Нела Кубуровић најавила је у августу 2019. да ће овај процес привести крају наредни сазив Скупштине.
Србија мора да измени Устав како би омогућила реформу правосуђа, неопходну у процесу придруживања ЕУ.
„Колико је мени познато, власт још није изашла са идејама конкретних уставних промена&qуот;, каже за ББЦ на српском Слободан Орловић, професор уставног права на Правном факултету Универзитета у Новом Саду.
- Зашто се сада мења Закон о референдуму
- Зашто је важна подела власти у 100 и 500 речи
- За шта је „крив“ судија Мајић
„Најдаље се отишло по питању промене уставног положаја правосуђа, али није поднет предлог за покретање поступка&qуот;, додаје он.
Орловић каже да је стручна јавност углавном критиковала припремљени сет уставних промена у вези са судством, бринући због повећања утицаја политичке власти на правосуђе.
У јуну прошле године скупштински Одбор за уставна питања усвојио је предлог за измену Устава у области правосуђа, али се он још није нашао на дневном реду парламента.
Од других могућих промена, у медијима, стручним и политичким круговима помињани су Преамбула и статус Косова и Метохије, број посланика, дефиниција брака и друго, каже Орловић.
Поједини опозициони политичари оптуживали су власт да жели да из Устава избаци преамбулу у којој се наводи да је Косово део Србије, што представници власти негирају.
У Уставу је брак дефинисан као заједница мушкарца и жене, иако бројне државе остављају могућност истополних бракова.
Такође, сама Српска напредна странка је 2011. године, као опозициона, прикупила потписе грађана и предала предлог за смањење броја посланика са 250 на 125.
„Ваљда је касније, доласком на власт, од тога одустала&qуот;, додаје Орловић. Напредњаци су на власти од 2012. године.
У сложеној процедури измена Устава, посланици се најпре изјашњавају да ли ће уопште да прихвате закон о промени устава, а касније и како ће те измене изгледати.
Измене Устава прво треба да добију подршку две трећине посланика Скупштине Србије, а последњу реч дају грађани на референдуму.
Корона вирус: „Још неће пребројати гласове, а вратиће ванредне мере&qуот;
Један од првих и највећих изазова нове владе биће оно што је испратило стару - корона вирус.
Нико не зна шта ће са вирусом дешавати у будућности, пре свега, да ли ће бити другог таласа Ковида-19 и какве ће бити економске последице епидемије.
Број нових случајева у Србији је крајем маја пао на око тридесет, али је последњих дана дошло до новог раста, са више од 90 заражених дневно.
Синдикат лекара и фармацеута Србије упозорио је у петак да лекари поново добијају позиве да раде у установама које негују оболеле од Ковида-19.
„Још неће пребројати гласове, а вратиће ванредне мере или ванредну ситуацију&qуот;, изјавио је председник тог синдиката Раде Панић.
Епидемиолог Зоран Радовановић изјавио је за Н1 да је забрињавајуће „што не долази до даљег пада и што је тренд смањивања броја заражених изостао&qуот;.
- Корона вирус: Анатомија пандемије
- Корона вирус: Ово није последња пандемија
- Кад ћемо имати вакцину против корона вируса
Међутим, Верица Јовановић, директорка „Батута&qуот;, наводи да је епидемиолошка ситуација „под апсолутном контролом, без обзира на број позитивних случајева&qуот;.
„Вирус на територији наше земље не показује исте карактеристике и исте манифестације као што је то било у марту&qуот;, рекла је Јовановић, истичући да је реч о благим клиничким сликама.
Епидемиолог Предраг Ђурић са Универзитета у Новом Саду изјавио је да не разуме због чега се пожурило са одлуком да публика присуствује спортским такмичењима.
„Тешко је да било коме од нас да схвати да треба стоји читав сат пред банком, а онда на елевизији види хиљаде људи густо стиснутих гледалаца фудбалског или тениског меча&qуот;, рекао је он за Војвођански истраживачко-аналитички центар, преноси Бета.
Инфектолог Драган Делић рекао је за лист Данас да се тренутно „све своди на препоруке и поруку да је одговорност на појединцу&qуот;.
„Међутим, није појединац одлучио да дозволи да се игра фудбалска утакмица пред публиком, већ држава, нити појединац одлучуке који ће бити критеријуми за тестирање и да ли ће се заражени тражити само међу болеснима или шире.
„Оваквим приступом, инсистирањем на личној одговорности појединца, држава се извлачи из проблема који је заједнички&qуот;, истиче Делић.
Економија - хоће ли бити вруће јесени
Велики број малих предузећа, продавница, кафића и других локала морало је да затвори врата док се ситуација не нормализује.
Како би ублажила кризу, Влада Србије је у марту припремила пакет економских мера помоћи привреди, вредан око 5,1 милијарди евра.
Пакет укључује пореске олакшице и директну помоћ малим привредницима.
Такође, сви пунолетни грађани који су то желели добили су по 100 евра финансијске помоћи.
„Имамо стабилне јавне финансије и имамо новца. Највећи терет кризе ће преузети држава како би привреда прошла са што мање последица&qуот;, рекао је тада Синиша Мали, министар економије.
Међутим, додела 100 евра свакоме ко се за њих пријавио изазвала је полемику о оправданости трошења новца из буџета на овај начин.
Међународни монетарни фонд предвиђа да ће српска привреда у 2020. доживети пад од три одсто, док Светска банка у најбољем сценарију предвиђа пад од два и по одсто.
Стручњаци се слажу да је после окончања пандемије вируса корона неопходно спровођење мера које ће бити усмерене на подстицај привредног раста - и то у свим секторима привреде, а посебно оним најтеже погођеним кризом.
Србија је „толико везана за Европу да је немогуће говорити да се криза у њој неће одразити на српску економију&qуот;, рекао је економиста Бранко Милановић у ранијем интервјуу за недељник Време.
„Оно што се буде дешавало у Италији, Немачкој и Аустрији и других значајних партнера на Западу, десиће се и код нас&qуот;, каже Милановић.
Шта су могуће последице бојкота избора?
Аналитичар Цвијетин Миливојевић рекао је да су највећи губитници избора „они који се декларишу као опозиција, који су изашли на изборе, а нису ушли у парламент&qуот;.
„Они су своју политичку каријеру завршили&qуот;, казао је Миливојевић за телевизију Н1.
Социолог Владимир Вулетић каже да је једна од специфичности ових избора „битка на опозиционој сцени&qуот;, односно између две групе опозиционих странака.
„По мом разумевању бројка од око 40 одсто заправо је бројка према којој ће се мерити да ли је бојкот успео или не&qуот;, рекао је Вулетић за РТС.
Парламентарне изборе бојкотовао је Савез за Србију у ком су, између осталих, Демократска странка, Двери, Народна странка, Левица Србије и Странка слободе и правде.
Изборе је бојкотовала и иницијатива Не давимо Београд.
Излазност на парламентарним изборима 2020. године је између 48 и 49 одсто, док је 2016. упупна излазност била 56,7 одсто.
По објављивању прелиминарних резултата, председник Странке слободе и правде Драган Ђилас рекао је да је „Србија рекла не режиму Александра Вучића&qуот;.
„Бојкот је испунио свој смисао&qуот;, рекао је Ђилас, додавши да су ово били избори са „најмањом излазношћу у историји модерне Србије&qуот;.
И Радомир Лазовић из иницијативе Не давимо Београд каже да снижавање цензуса на три одсто није могло да створи привид о слободним и демократским изборима.
„Изборни резултати су показали да је бојкот успео&qуот;, рекао је Лазовић за „Данас&qуот;.
Новинар Зоран Пановић оценио је за РТС да су бојкот, корона и киша утицали на излазност, али новинарка Љиљана Смајловић сматра да би пад излазности на парламентарним изборима морао да буде много драматичнији да би опозиција могла да каже да је бојкот успео.
Аутори: Наташа Анђелковић, Тијана Душеј Ристев, Јелена Максимовић, Марија Јанковић и Слободан Маричић
Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2009. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.22.2020)
Хамас ослободио све живе таоце, Израел пустио на слободу палестинске затворенике
