Историја једног лудила (1)

Важи ли то и за појединце? Идемо ли сви истим, зацртаним канонима у тугу и пропадање, или тим друмовима свако ходи сам, у оскудном друштву властите сене и коби којој се зна почетак, али не и крај? Годину, седам месеци и осамнаест дана. Толико дуго, исто то питање, себи поставља неки Ранко Јовановић. Наоко, човек суве грађе, стакласта погледа и хроме десне руке. Кочијаш. Овај је, преки и ћудљиви човек, у лесковачкој касаби познат по неугледном надимку, више но