Шта нам се десило?
Данас 07.07.2020 | Пише: Никола Михајловић
Седим покрај свог ђеда и слушам како су се наши мучили и кидали преко врлети Албаније. Како их је снег вејао и како их је зима гутала док су изнурени од ходања, глади и борби остављали за собом своје домове, своја имања и своју земљу.
Ходали су сви, каже ђедо, и старо и младо тада према мору, али не као ви данас што идете да тамо одмарате и уживате, но да тамо видају ране, да би се јачи и још чвршћи вратили, да више никада и не оду тако. Нису устукнули, каже, ни када су пролазили поред залеђених другова иако су им се тада већ хладне груди још више следиле и скамениле. Знали су да морају напред. Морају! Јер ако неће они, нема ко други. Нема ко други да оде, јер се нема онда ни ко вратити. Успели
